Ne možete da se ne osećate loše i da vam ne bude krivo, ako se osećate loše i ako vam je krivo što je neko u nečemu uspešniji od vas. Ali to vam pruža priliku da razmotrite kakav odnos imate prema sebi i svom životu i zašto se osećate ugroženo – jer nas zapravo ne ugrožava tuđ uspeh, nego sopstveno nezadovoljstvo i neostvarenost. Možda je to samo faza – možda ste upravo doživeli neuspeh, ili polovičan uspeh i gledate kako je neko drugi sjajno uspeo u istoj oblasti u kojoj ste vi ostali uskraćeni i prosto ne možete da ne budete pakosni. Ali ne možete ni da ne preispitujete sebe – možda stvarno niste dovoljno dobri, ili ste sve ono što treba da promoviše vaš rad odradili površno i nasumično, dok su drugi imali isplaniranu kampanju i dobro su se izreklamirali.
Koliko god se osećali bedno i ugroženo, ne treba da dozvolite da vas doživljaj poraza potpuno obeshrabri. To je prilika da sagledate gde ste omašili i šta treba da uradite, da biste popravili svoju poziciju. Možda mrzite sebe što osećate zavist i ogorčenje, ali je za pohvalu to što znate šta osećate i ne pokušavate da se pravite kul. Kad priznate osećanja, kad ih imenujete, onda ste uspostavili odnos sa njima – vi ste glavni i osećanja ne mogu da upravljaju čitavim vašim sistemom, ona ne mogu da zaposednu svest i zdrav razum. Podsećajte sebe na to, kad prolazite kroz periode ogorčenja na uspešnije od sebe – ni tada ne treba da prestanete da volite i vrednujete sami sebe, iako ponekad ume da bude baš gadno. Jer možda je uspešna osoba koju trenutno mrzite, vaš dobar prijatelj, koga inače veoma volite. Da, dešava se. Prihvatite to, da biste što pre prevazišli. Ponekad je dovoljno da ta osećanja buknu toliko da ih uočite, priznate i shvatite, a zatim zdrav razum nadvlada i sami se smirite u kratkom periodu – ne potisnete to osećanje zato što se stidite, nego ga se oslobodite, zato što je destruktivno i nije vam potrebno.
