Neminovno je da se upoređujemo sa drugima, jer to inače činimo nesvesno, pa je na svaki način mnogo bolje i konstruktivnije da toga budemo svesni. Svest omogućava da intenzivnije proživimo neprijatna osećanja i teške periode, ali onda oni brže prolaze. Brže uspevamo da shvatimo i procesuiramo ono što je važno, a to je – gde smo mi u toj priči, odnosno, zašto nas toliko ugrožava nešto što uopšte nema veze sa nama, zašto ne možemo da gledamo svoja posla i zašto se uopšte upoređujemo sa nekim.
Stalno smo u interakciji sa drugim ljudima i usvojili smo šablone kojima se meri uspeh u životu, poslu, ljubavi i porodici, zato što živimo u zajednici, socijalna smo bića, imamo očekivanja i ciljeve i nastojimo da ostvarimo sebe, da se izgradimo, izdignemo, da dostignemo standarde uspeha, ali i da ostvarimo svoje sopstvene vrednosti – da se osećamo ispunjeno i smisleno, na svim životnim poljima. I u tom nastojanju, orijentišemo se prema drugim ljudima – jer ne možemo da se orijentišemo sami prema sebi i da upoređujemo sebe jedino sa sobom, barem ne dok se ne razvijemo najviše moguće u pravcu istine i mudrosti.
