Preživeli ste dve decenije odrastanja, prolaska kroz pubertet, fizičkih promena, prvih emotivnih i seksualnih iskustava, školovanja, pronalaženja i gubljenja prijatelja – okusili ste slatke i gorke zalogaje života i shvatili da je ukus pomešan, da ne znate šta da tražite, da biste hteli da vam uvek bude dobro i da budete bezbrižni, ali da to verovatno nije moguće. Niste spremni da preuzmete obaveze odraslih, a ne želite ni da vas tretiraju kao klinca. Stvari se brzo menjaju posle dvadesete, a svi očekuju od vas da budete pametniji, zreliji i da brže napredujete ka zrelosti, nego što se vama sviđa i što očekujete sami od sebe. Zapravo, ne znate šta da očekujete od sebe, a niste sigurni da je ono što drugi očekuju od vas, pravac u kome treba da se krećete. A krećete se. Pa se okrenete u suprotnom pravcu, ka eksperimentu i istraživanju, da biste, kad se vratite otkrili da vam je još uvek potrebna zaštita i pomoć odraslih, koji vas pozivaju na zrelost i odgovornost – kao da će vam vrlo uskoro uskratit zaštitu i podršku i prepustit vas vašoj sopstvenoj pameti i sposobnostima. A vi ste ponekad uobraženo uvereni da ste pametniji i sposobniji od svih, a ponekad samo želite da vas uteše i uvere da će sve biti u redu. Izgubljeni ste i zbunjeni.
