U redu je ako ste se vrtite u krugu osećanja neizvesnosti, strepnje, anksioznosti. Vrtećete se dok vam se ne zavrti u glavi. A ako vam ne smeta suviše ta vrtoglavica, nastavićete da se vrtite dok vam ne pripadne muka. Ako i muku uspevate da ignorišete i tolerišete, vrtećete se dok se ne razbolite. Dok se ne uplašite za svoj život, dok ne budete spremni da učinite sve što treba (ili bilo šta), samo da biste ostali živi. Surovo? Ne, to je prosto sasvim u redu.
U redu je biti osujećen, frustriran, ranjen, povređen. U redu je povući se i preispitati. U redu je osećati sva moguća (neprijatna) osećanja. U redu je slomiti se pred drugima, ukazati im poverenje i pokazati svoju ranjivost. U redu je spustiti zidove i gardove i osećati se poraženo. U redu je ne želeti da ustanete iz kreveta.
Ono što nije u redu, jeste da krivite sebe zbog toga što ne znate zašto je dobro to što vam nije dobro. Ne morate znati. Saznaćete, a možda i nećete. Možda je to faza u vašem životu, proces kroz koji prolazite, usporavanje koje vas tera da se preispitujete i menjate. Ali nije u redu da sebe osuđujete zbog toga, da sebi govorite kako ste beznadežan slučaj, kako ste lenji i glupi – i sve ono što, recimo, nikada ne biste rekli prijatelju, jer imate vere u prijatelja i zaista ne mislite o njemu ništa loše.
Za prijatelja biste pronašli opravdanje, znali biste da je postupao najbolje što je mogao u datim okolnostima, da je razumljivo što je u nekim stvarima bio ishitren i nagao, a u nekima slep i što je propustio neke prilike. Umeli biste da mu objasnite da to nije mogao da vidi i razume i da je kajanje dobar znak, koji ukazuje na to da je sada u stanju da vidi i razume i da ga to obavezuje da u sledećoj sličnoj situaciji postupa mudrije i delotvornije. Rekli biste mu da uzme sve vreme koje mu je potrebno da se povuče, da razmisli o sebi i svom životu, da se preispita i pronađe šta je ono što mu je najvažnije, da postavi svoje prioritete i redefiniše svoje ciljeve i težnje. Nikada mu ne biste rekli da je izgubljen slučaj i da mu nema pomoći. Jer ne mislite tako, ne o prijatelju.
Zato, jedino što nije u redu, kad dođe do toga da vam je svega dosta i da nemate pojma da je to sve u redu, jeste da ne budete sebi prijatelj. Najbolji prijatelj.
Naslovna fotografja: instaram.com/rsimacourbe
Brankica Milošević
