Dobra zamisao, koja ima psihološko opravdanje i snagu tehnike, ali treba je praktikovati. Kako da minut shvatimo ozbiljno i pronađemo u sebi rešenost da ga sprovedemo? Tako što ćemo prvo shvatiti svoju lenjost. To nije nesposobnost da nešto uradimo, nego strah od uspeha. Sabotiramo sebe na sve načine, da ne bismo postigli tako puno odjednom, jer kad se nađemo na vrhu postignuća, šta onda? Tada moramo da preuzmemo odgovornost za svoj uspeh i da nastavimo dalje, da probudimo ambicije i da se borimo za još postignuća, da postižemo još uspeha i da prihvatamo nove odgovornosti. Lenjost je nedostatak odgovornosti koji se pojavljuje da popuni prazninu koju prave unutrašnji konflikti i pogrešna ubeđenja, diktat nesvesnog, koje se bavi sabotažom i radi za strah, a ne za nas. Lenjost je prihvatanje zone komfora na način koji toj zoni dozvoljava da se toliko suzi, smanji i stesni oko nas, dok se ne pretvori u četiri zida i fotelju.
