Prema sebi treba da budeš ljubazan i dobar, kao što si inače prema drugima
Ljubaznost i predusretljivost prema drugima je civilizacijska tekovina, što će reći, proizvod novijeg doba. Prirodno je da stavljaš sebe na prvo mesto, da radiš u svoju korist i da te nije briga za dobrobit drugih, jer drugi su konkurencija, protivnici i suparnici. Ovaj poriv sebičnosti prevazilazimo naporom da budemo velikodušni, a tada smo u suštini zadovoljni sobom, što smo tako dobri. Dakle, nismo mnogo odmakli od bazične sebičnosti, osim u uverenju. Ali to uverenje je veoma jako i duboko usađeno vaspitanjem i kulturom, toliko da nam je normalno da prema drugima budemo ljubazni i predusretljivi uvek, a prema sebi kritički nastrojeni. Približavanje svojoj pravoj prirodi, ponovno povezivanje sa njom na pravi način, kulturno prihvatljiv i suštinski istinit, odvija se kroz ljubaznost, nežnost i blagonaklonost prema samom sebi, kao što bi to iskazao prema bilo kom drugom. Sam sebi jesi najvažniji i ovu istinu treba da praktikuješ na prirodan način, ne uskraćujući drugima ono što pružaš sebi, ali starajući se da to uvek pružiš najpre sebi. Zato što je potrebno da voliš sebe, da budeš ukorenjen u svoj život, da poznaješ i prihvataš sebe kao čoveka punog mana i slabosti kao što su i drugi, da bi sa drugima mogao da ostvariš duboke i trajne odnose pune razumevanja i istinske naklonosti.
