Ako si prosečan mlad, ambiciozan momak, vrlo malo toga možeš uraditi da totalno propadneš. Nećeš gladovati, koliko god pogrešio, nije ti u pitanju opstanak i goli život. Osim toga, vrlo malo odluka je neopozivo i ako uvidiš da si pogrešio, uvek možeš da – pogrešiš ponovo.
Dakle, za početak, oslobodi se ideje da radiš nešto strašno važno, od čega ti zavisi život.
Naravno, to ti neće mnogo olakšati donošenje odluka, ili ih učiniti manje zastrašujućim, osećaćeš se nespremno i bespomoćno i ljutićeš se – zašto te, pobogu, niko nije pripremio na ovo? Čemu je služilo sve vaspitanje i obrazovanje u tvom životu, kad osećaš da nisi spreman za preuzimanje odgovornosti da svoj život usmeriš u određenom pravcu. Da se oženiš. Razvedeš. Odustaneš od studiranja i zaposliš se. Daš otkaz i postaneš poljoprivrednik. Postaneš petnaest godina stariji brucoš od svojih kolega. Pridružiš se lekarima bez granica. Promeniš pol. Ostaviš roditeljski dom i odeš u podstanare. Usvojiš mačku. Nije smešno. Misliš da je lako odseliti se i živeti sam, bez mamine kuhinje i svih ostalih (hotelskih) pogodnosti roditeljskog doma, ili preuzeti odgovornost za čuvanje životinje? Za nekoga, to su ogromne životne prekretnice.
Niko ti ne može reći šta da radiš. Ali možemo ti pomoći da postaviš sebi prava pitanja. Kad imaš prava pitanja, na korak si od odgovora.
To su pitanja kao, recimo, šta je ono najgore što može da se dogodi ako to uradiš (ili ako ne uradiš); šta propuštaš, ako to uradiš (ne uradiš); da li dobijate (ili propuštate) nešto čija će vrednost s vremenom rasti?…
Pa, pozabavi se odgovaranjem na ta pitanja. Nisu laka, nisu retorička. Ozbiljno razmisli, napiši pitanja, postavi jednačinu, ubaci poznate i nepoznate činioce i vidi šta ćeš dobiti. Kad sagledate sve komponente pitanja i odgovora na taj način, izbor će biti jasniji. I to je strategija koja čini razliku, kada pokušavaš da doneseš odluke koje menjaju život.
