Ne traži savet, već sakupi informacije. Većina ljudi daje loše savete, komformističke. Čak i ako su sami veoma rizikovali i postigli uspeh. Zato ih pitaj kako su postigli to što su postigli, traži informacije, koje ćeš pretvoriti u savet.
Smisli različita pitanja, sa elementima koji utiču na tvoju odluku, postavi im ta pitanja, da vidiš kako će oni odgovarati iz svoje perspektive. Zapamti da svako ima svoju perspektivu i da ona važi za njega i ne mora da bude validna za tebe. Istražuj. Neko će reći nešto što za tebe ima smisla, što ćeš povezati sa nečim drugim što je rekao neko treći, što proširuje perspektivu, nasuprot onoga što su rekli četvrti i peti, a što uopšte ne rezonira sa tobom. Koristi te odgovore da bi pomogao sebi u rešavanju onih nepoznatih i promenjljivih činilaca u jednačini.
To čini svu razliku u odnosu na pitanje „šta da radim?“.
Zato pokušaj. Šta je najgore što se može dogoditi? Mogao bi da izgubiš nešto novca. Ili vremena. Ili i jednog i drugog. Ok, možda to iskustvo vredi i novca i vremena? Da li je to za tebe prilika u životu? Koja se možda neće ponoviti? Ne znaš? Pa, nisi dovoljno razmišljao, udubi se.
A zatim još nešto – razmisli o tome kuda želiš da ideš, pa se odatle vrati na svoje odluke. Želiš da budeš popularan pisac, recimo. Kako ćeš doći dotle? Moraćeš da pišeš. Da imaš blog, da objavljuješ tekstove u nekom popularnom magazinu, da stekneš neku poziciju, pre nego što napišeš i objaviš zbirku ili roman. Tvoja biografija treba da bude uzbudljiva, da se predstavljaš kao zanimljiv i malo ekscentričan lik, dozvoljena ti je, pa čak i poželjna izvesna doza otkačenosti i neformalnosti, neophodno je da budeš prepoznatljiv, čak i ako to znači da podsećaš na nekog poznatog pisca. Sada, kad donosiš odluke, treba da se zapitaš da li to što treba (ili ne treba) da uradiš, doprinosi nekom od ovih elemenata, odnosno, da li ide u prilog građenju tvog lika i skretanju pažnje javnosti na pravi način. U nekom momentu možeš da zaključiš da treba hrabro da stupiš u akciju, a u nekom drugom, da ne treba da krećeš, jer još nisi spreman.
Plašiš se pogrešnog izbora? Pa, nikada ne možeš biti siguran da biraš ispravno, jer svaki izbor nosi svoje naličje i ima svoju cenu. U tom smislu, možda je svaki izbor pravi – jer ni jedan to nije u potpunosti. Biraj ono što ti daje najviše mogućnosti, ili najviše slobode uz najviše mogućnosti. U suštini, najbolji savet koji ti iko može dati jeste da ne čekaš da te situacija toliko pritisne da nemaš ni slobodu, ni mogućnost, a ni izbor, jer tada jednostavno moraš da uradiš ono što moraš – iskoristi mogućnost izbora pre nego što te oklevanje i odugovlačenje stave pred svršen čin.
Naslovna fotografija: instagram.com/thesorensen
Brankica Milošević
