Kako da fokus sa ljutnje prebaciš na dobre stvari?

Nije lako obuzdavati ljutnju i ne prepuštati joj se, jer to zahteva pomeranje fokusa. Potrebno je da vežbaš i da se disciplinuješ u tome. Da naučiš da se pomeriš, fizički, mentalno i emotivno, sa mesta ljutnje. Da napustiš prostoriju kad osećaš kako ti se svađalački naboj penje u glavu, da uradiš pedeset sklekova i istuširaš se hladnom vodom, pre nego što budeš u stanju da razmišljaš staloženo. Možeš da se setiš da ispod ljutnje leži tuga i da se zapitaš od koje tuge toliko panično bežiš, kad te ljutnja obuzima tako često. Potrebno je da ohladiš glavu, da bi se rezon vratio u nju i da bi mogao da iskomuniciraš to pitanje sa svojim srcem. A onda to uradi – neka ti ne bude dovoljno samo to što si se smirio.

Konsultuj svoje srce. Približi se sebi, iako je taj sa kim uspostavljaš kontakt narogušen, uplašen, u gardu i pun prezrenja i nepoverenja. Ljutnja je u tebi. Van tebe su samo okidači, a njih uvek ima. Ali dobre i konstruktivne stvari su takođe u tebi. Obraćajući pažnju na graditelja i stvaraoca u sebi, dajući mu zadatak, dosežeš dobre stvari van sebe. Tragaš za svrhom, a ta potraga te umara i troši, ako si stalno ljut. Imaš izbor – da se ne prepustiš ljutnji, da joj kažeš: “Ok, tu si, vidim te, osećam te i nisi tu bez razloga. Na šta mi ukazuješ? Pokaži mi prave razloge, one koji su u meni. Šta je ono što treba o sebi da saznam.” Tako treba da postupaš sa ljutnjom, tražeći od nje da sarađuje u fokusiranju na dobre stvari – a dobre su one koje su istinite, čak i kad su neprijatne i bolne.