Osećaš se izmešteno – kao da ne pripadaš tu gde jesi, kao da te niko ne razume i vrlo si usamljen. Ne zato što nemaš prijatelje, što nigde ne izlaziš i što si zatvoren i samotnjak, nego zato što se tako osećaš i u gomili ljudi i kad su svi veseli i kad bi trebalo da se provodiš. Ali to je dobro. Menjaš se, razvija se tvoja ličnost i zahteva od tebe da postigneš autentičnost, da znaš ko si, da se smestiš udobno u svojoj koži i da postaviš sopstvena pravila u životu. To je međutim, najteži posao za svakog pojedinca i nikada se ne završava potpuno. Evo nekih smernica za prevazilaženje osećanja teskobe, usamljenosti i neprilagođenosti.
Prestani da se oslanjaš na mišljenje drugih
Svako može da ti da dobar savet, ali svako polazi od sopstvenog iskustva i sopstvene sposobnosti da shvati tvoju situaciju. Ako se već oslanjaš na tuđa mišljenja, bolje je da u ovom periodu potražiš stručnu pomoć – oni koji rade sa ljudima poznaju dobre načine da ne daju svoje mišljenje, da ne osuđuju i ne donose zaključke, već da te malo poguraju u pravcu pronalaženja i nivelisanja sopstvenih stavova, vrednosti i mišljenja. Možda te opterećuje mišljenje porodice da nisi sposoban za neke stvari, nečija procena da ti nešto ne ide dobro, a svaka kritika te obeshrabruje. Niko ti neće mnogo pomoći time što će ti ukazivati na tvoje slabosti, sa njima ćeš se ionako stalno sam boriti. Ali niko ti neće ni ukazivati na tvoje jake i dobre strane, sposobnosti i mogućnosti – a u tom pravcu leži tvoje samopouzdanje i autentičnost. Uvedi u životnu praksu da radiš nešto što voliš, makar bio sasvim nespretan u tome – osećaj ispunjenosti, izazova i učenja je ono što tražiš, a ne neki sjajan uspeh, koji će najzad drugi priznati. Fokusiraj se na svoje dobre i jake strane i razvijaj ih – ima tu puno posla.
