Ne čekaj da te drugi ljudi oraspolože i ohrabre
Navikli smo da tražimo utehu kad smo tužni, usamljeni i neraspoloženi, da čekamo neki upliv sa strane da nas podstakne, vrati nam veru u sebe i dobro raspoloženje. Ali to je samo još jedan oblik zavisnosti od trenutnih lekova, koji ne podržavaju autentičnost našeg bića. Imaš sve što ti je potrebno da budeš zadovoljan sobom, da osnažiš svoju volju i nameru, da učiniš nešto za sebe. To se zove zrelost. Odrasle osobe – ali stvarno odrasle, a ne samo po godinama, znaju kada da traže pomoć i oslonac u drugima i znaju kako da je prihvate i kako da je pruže, sa ljubavlju i zahvalnošću. I znaju kako da se oslone sami na sebe, ne očekujući da im neko ulije hrabrost i rešenost. Svi izvori svih dobrih stvari su u tebi samom i potrebno je da obraćaš pažnju na njih i da gradiš naviku da ih koristiš. Nisi bespomoćan i sigurno možeš sve što hoćeš da sprovedeš na način koji je blizak tvojoj prirodi – načini drugih ljudi možda nisu za tebe i samo te dodatno zbunjuju i obeshrabruju, umesto da te osnaže. Probaj, eksperimentiši. Pronaći ćeš.
Znaj da emotivni odnosi neće rešiti tvoje probleme
Zaljubljenost i posvećenost drugoj osobi može da ti skrene pažnju na neko vreme sa sopstvenih strahova, sa teskobe i osećanja izdvojenosti. U zaljubljenosti, osećaš da si prihvaćen i da nisi sam, da te neko razume i da si nekome vredan i važan. Ali to je samo talas pozitivnosti, ogledalo u kome vidiš sebe u najboljem svetlu i to neće rešiti tvoje probleme. Može da ti pruži priliku da uhvatiš zalet, da pronađeš u sebi snagu koju imaš, ali ne može dugo da te puni pozitivnom energijom – u nekom trenutku, zanos prođe i nastupi realnost, a tu te čeka sve što je i pre toga bilo prisutno. Umesto da se razočaraš u ljubav, radi na sebi, širi svoju svest, povezuj se sa sopstvenim bićem, upoznaj sebe.
