Sindrom „najzad je petak“ karakterističan je za mnoge zaposlene – u jurnjavi svakodnevnog života lako je upasti u ciklus „življenja za vikend“, dok radne dane nekako preživljavate i podnosite. Ali, možete se osloboditi tog obrasca i biti produktivni i zadovoljni sobom svakog dana u nedelji.
Vikendi su vreme kada možete da se opustite, provedete sa prijateljima, posvetite kvalitetno vreme partneru i porodici – vikendi su ispunjeni velikim očekivanjima. Zato postoji i pritisak, da sve ono što bi trebalo da bude zabava, opuštanje, posvećivanje stvarima i ljudima koje volite, „nagurate“ u vikend, pa ga možete provesti preopterećeni gustim rasporedom „slobodnih“ aktivnosti i završiti ga umorniji nego što ste se osećali u petak.
Pozabavite se svojom idejom življenja od vikenda do vikenda – da li vam se čini da je u redu otpisivati veći deo svog realnog vremena i života. Jer, radni dan, čak i kada je veoma dugačak, završi se i ostaje vam vreme koje možda provodite preumorni da biste imali određenu aktivnost, ili prosto odlažete tu aktivnost za vikend. Kako provodite večeri svojih radnih dana? Kućne obaveze su i dalje tu, vaši ukućani su prisutni, tu je i vreme koje možete provesti na neki način koji će vam prijati. Kako vi provodite to vreme?
View this post on Instagram
Stručnjaci preporučuju da razvijete strategije za produktivniju svakodnevicu, koje će vam doneti više osećanja ispunjenosti, a samim tim ćete svakog dana imati dovoljno energije i volje za aktivnosti kojima želite da se bavite (što će rasteretiti vaše vikende i rasporediti produktivnost i ispunjenost na svaki dan vašeg života).
Možete li da pratite motivacione obrasce u toku nedelje? Čak i ako nemate raspored od ponedeljka do petka, sigurno imate neki obrazac koji sledite, imate neki drugačiji, ili neki svoj red. Ako niste zaposleni, verovatno postoji ciklični obrazac koji se odnosi na ukućane (partner, roditelji, deca), sa kojima imate svakodnevne interakcije i koji imaju svoje rasporede koji angažuju i vas.
Zamislite sebe na početku radne nedelje, nakon što ste imali dva slobodna dana. Možda će vam biti potrebno određeno vreme da se vratite u ritam, ali verovatno ćete biti na vrhuncu motivacije sredinom nedelje. U sredu je pola već prošlo i petak je blizu, odmah nakon četvrtka (koji neki zaposleni zovu „malim petkom“). Kraj radne nedelje se bliži, odbrojavanje počinje. Možda se ovaj scenario ne odnosi na vas, možda vi imate visok nivo motivacije tokom radne nedelje, možda čak ostavljate pojedine od najvećih ili najzahtevnijih projekata za kraj. Možda imate motivacionu kontrolu, u smislu da ne gubite fokus – ovaj koncept se u psihologiji motivacije odnosi na osećaj da niste pod uticajem spoljašnjih sila, već da ste toliko angažovani i posvećeni poslu, da dan u nedelji postaje nebitan.
Ljudi koji imaju visok nivo motivacione kontrole, izdvajaju se od ostalih u načinu na koji angažuju svoju pažnju i svest. Oni su fokusirani, žive u trenutku, isključeni iz svega osim onog što trenutno rade, a to je veoma važno ako vam je posao zahtevan – potreban vam je taj visok nivo motivacije da biste izdržali celu radnu nedelju.
Izmerite svoj nivo motivacije (svakog dana u radnoj nedelji) u odnosu na stavke kao što su osobine svesnosti („hvatam sebe da govorim ili radim stvari bez obraćanja pažnje“), zahtevi posla („moram da radim brzo“), kontrola motivacije („uprkos poteškoćama koje su se pojavljivale, uspeo sam da ostanem fokusiran na posao“), dnevni učinak („danas sam ispunio sve zahteve svog posla“).
Takođe, ocenite kvalitet svog sna (svakog dana), kao i nivo osećaja sreće, kao i osećanja iscrpljenosti. U istraživanjima je primećeno da motivacija i učinak opadaju u toku radne nedelje, ali da ljudi sa zahtevnijim poslovima i većom pažnjom imaju dosledniju motivacionu kontrolu, odnosno da su njihovi samoregulatorni kapaciteti povezani sa osobinama pažnje i stabiline motivacije i učinka u toku cele radne nedelje.
Da biste sebe uvrstili u visoko motivisane i prestali da patite od „najzad petak“ sindroma, važno je da se oduprete obrascu opadanja nivoa radne energije i pažnje u toku radne nedelje, iako vaš posao nije tako fizički ili mentalno zahtevan, da vas angažuje u svakom trenutku.
View this post on Instagram
Pokušajte sa ovim taktikama:
Vežbajte svesnost – prisustvo u sadašnjem trenutku i usredsređenost na ono što radite, iako je to posao koji obavljate rutinski i koji ne zahteva vašu punu pažnju. Naučite da se usredsredite potpuno na ono što radite – ne zbog učinka, već zbog sopstvenog nivoa svesnosti i vežbanja pažnje. Ako posao nije posebno stimulativan, zadajte sami sebi rokove, ili povećajte nivo težine obavljanja zadataka.
Ometajte svoje nedeljne obrasce – ako niste zaposleni, a imate svoj kućni raspored (ponedeljkom čistite dvorište, sredom držite privatne časove, petkom imate probu sa bendom), premestite utvrđene rasporede i obaveze, preuzmite pojedine aktivnosti kojima se manje bavite, ili koje izbegavate (nabavka, kuvanje). Ako ste zaposleni, osećajte se u utorak onako kako se osećate petkom (možda vam ovo izgleda besmisleno, ali pokušajte da uverite sebe da je utorak isto što i petak, to je taktika zbunjivanja uma koja pomaže u razbijanju obrazaca).
Prekidanje ciklusa koji se možda stvarao godinama neće vam ići lako, ali uvođenje u svakodnevnu praksu jednostavnih postupaka kao što je vežbanje pažnje i fokusa na sadašnji trenutak i namerno ometanje obrazaca, može vam pomoći da svakog dana dosegnete svoj pun potencijal i osećate se ispunjeno i dobro – čak i ako je tek utorak.
Naslovna fotografija: instagram.com/janis_danner
Brankica Milošević
