I onda ste u problemu. Kako da svoje bisere uzdignete do vrednosti bisera? Gde su te svinje što se njima hrane? Ili ta probrana publika, ti konzumenti kojima nisu potrebni sertifikati i tuđa uveravanja, već se oslanjaju na sopstveni doživljaj, na ukus koji su izgradili, na svoj osećaj za lepotu i smisao, na ono što oni sami traže od kvaliteta, na standarde koji nisu standardni, nego njihovi. Elita? Hmmm, a da li je to stvarno elita, ili je i elita, zapravo, oblik snobizma?
Eto šta vam se desi kad preterano analizirate. Na kraju dovedete u pitanje osnovna značenja. A to je valjda jedino ispravno i jedino dobro kod preteranog analiziranja. Jer sve treba dovesti u pitanje. Snobizam, elitizam, svinjizam. Konzumaciju, stvaranje, praktičnost, osećaj. Bisernost. Smisao. Sve.
I na kraju, nikad se ne radi o tome šta kome nudite, osim ako ste trgovac. Ako ste umetnik, ludak, slobodna duša, ljubavnik, stvaralac, nudite to što imate. Svima, bez razlike. Sunce sija svima. Cvet miriše svakome ko ima čulo njuha. Kontate, prosto je.
