Nemoj da se „ložiš“ nego se „ohladi“
Svako poznaje taj mehanizam „loženja“ sopstvenog besa. Kad si ljut, motaš u glavi misli i slike, koji samo potpiruju ljutnju, bacaš gorivo na vatru, umesto da je gasiš. Kad misliš da te neko provocira, ili kad te nervira nečije ponašanje, razmisli o tome da možda stvari shvataš suviše lično i da to što se odigrava, nema veze sa tobom, ili da je to test za tvoje reakcije. Ljudi često uopšte ne rade ništa namerno da bi nas iznervirali i napakostili, prosto su vođeni nekim sopstvenim motivima i mi ih se uopšte ne tičemo. Ako se „primimo“ i ubedimo sebe da se to odnosi na nas, upadamo u zamku. Neko ko te ignoriše, možda je zamišljen, ili obuzet nekom brigom, neko ko ti odgovara odsečno i grubo možda trpi neku fizičku neprijatnost i uopšte mu nije ni na kraj pameti da tebe provocira.
Ljudima je dozvoljeno da pogreše
Kako bi gledao na postupak neke bliske osobe, koji te mnogo naljutio, da si ga ti sam učinio? Budi pošten i nemoj reći sebi „ja to nikad ne bih uradio“ – možda ne bi baš to, ali sigurno i ti praviš i govoriš gluposti, koje druge ljude isteruju iz pameti. Dakle, samo zamisli da si ti to uradio i odmah ćeš osetiti da si manje strog, a više sklon da razumeš kako i zašto je neko pogrešio. „Olabavi“ svoja kruta očekivanja i visoke zahteve od sebe i od drugih – opusti se, manje ćeš se ljutiti.
Osim toga, dozvoli da drugi nemaju tako dobru procenu, ili drugačije doživljavaju i odgovornost i bliskost i prijateljstvo, pa se ponašanju komotnije i ležernije, nego što ti možeš da tolerišeš. A za tebe je mnogo zdravije da ti tolerancija poraste, a osuda opadne.
