Vaši zidovi su marljivo građeni, ciglu po ciglu – od nasleđa, vaspitanja, kulutre, sredine, obrazovanja, iskustva – sa živim vezivnim tkivom između, cementom emocija, psiholoških struktura i obazaca, misli i uverenja. Nije pitanje zašto ste ih gradili – bedemi služe da štite i brane, a svakome je potrebno sopstveno utvrđenje u kome se oseća bezbedno. Nije ni pitanje zašto biste ih rušili – potreba za odbranom i zaštitom se prevazilazi sa sazrevanjem i ličnim razvojem i zidovi postanu sputavajući i gube svrhu. Umesto da vas štite, počinju da vas zarobljavaju.
Zidovi su suptilna tvorevina od čvrstog materijala, koja se u vašim mislima može reflektovati kroz prepoznatljive samosaboterske poruke:
Nemam adekvatno znanje; nikada to nisam radio; fali mi tehnička podrška; prvo moram da završim neke stvari; nemam dovoljno novca da se u to upustim; nisam dobar u prodaji bilo čega, smučilo mi se da stalno krećem iznova, imam problem sa autoritetom… Sve su to izgovori unutrašnjeg sabotera, onog što šapuće iz vaših zidova. Da biste ga ućutkali, morate srušiti zidove, morate rizikovati, izaći van zone komfora, sakupiti hrabrost, proširiti perspekitvu, ostati dosledni i istrajavati. Sve je to veoma teško. Lakše je čučati iza zidova i slušati izgovore. Iskoristite to vreme da oslušnete ono što bi moglo da bude istina i da vas ohrabri da nešto promenite, da porušite zidove.
Unutarnja tišina i uvid
Morate shvatiti da vas zid zarobljava i da želite da ga srušite. A za to vam je potrebna unutrašnja tišina i uvidi koji dolaze sa meditacijom i kontemplacijom. Kad nešto ne možete i ne ide vam, sedite u tišini, sami sa svojim telom i osećajima. Odgovor na to šta vas sprečava i gde je vaša strast neće doći iz aktivnih misli, nego iz tišine uma i telesnih senzacija. Što veći nemir osećate, to je hitnija potreba da se utišate, umirite misle, ispraznite um i dozvolite svojoj energiji da teče neometano. Mislite da je to glupo? Uključuje se vaš cinizam i govori vam kako je blesavo upravljati se tim „abrakadabra“ smernicama, otvarati nekakve čakre i pokretati energiju. Glupost je ime vašeg zida, mada ga u svojoj aroganciji možete nazvati skepsom i sarkazmom i smatrati ih zdravim reakcijama na nešto nelogično, neprovereno, okultno. Istina je samo da vaš um ne zna ništa o tome i brže-bolje osuđuje ono što nije blisko i poznato. Otvoriti um upravo znači odbaciti predrasude i saznati nešto novo. Ego je taj koji traži potvrdu starih znanja i uverenja (i koji vas ubeđuje da je zid bitan i potreban),
Kada poverujete
Jednom kada se usudite da sednete u tišini i posmatrate sebe, pojaviće se jasnoća. Možda će u početku biti mala, odnosiće se na male stvari i pomoći vam da napravite male zaključke i pomake – ali znaćete šta da radite. Osetićete saradnju srca i uma, osetićete taj protok energije tamo gde ste se povezali i otvorili. Tada ćete poverovati da ta duhovna petljancija ima smisla. Ta vrsta vere je zapravo spoznaja – ona dolazi kroz vaše lično iskustvo i snažan osećaj da je to istina. To je duhovna direktiva. Međutim, ako se vaša uverenost odnsi na to da nekome treba da nanesete štetu, da uradite bilo šta što nije konstruktivno, velikodušno, pozitivno, to nije delo duha – to je glas koji dolazi iz zida.
