Obično se radi o poštovanju – kad vas vide kao dobrog momka, smatraju vas bezopasnim, uzimaju zdravo za gotovo, prosto vas ne shvataju ozbiljno i ne tretiraju sa poštovanjem koje zaslužujete. Osećate da to nije fer, ali ne znate kako to da promenite.
Istina je da se ljudi ponašaju prema vama onako kako im vi to dopuštate. To znači da vi možete uticati na to kako će vas tretirati, tako što ćete naučiti da se postavite kao osoba koja zaslužuje poštovanje.
Ako ste dobar dečko, to vam neće biti baš lako, jer verovatno izbegavate sukobe po svaku cenu, nastojite da ispunite sve zahteve, ljubazni ste i prijatni i kad drugi nisu i uglavnom ste na meti pogrešno usmerenog besa bliskih osoba. Možda ste razvili pasivno agresivne mehanizme odbrane i teško vam je da se zauzmete za sebe i suočite sa neprijatnostima. Ukoliko vas drugi vide kao žrtvu, ili slabića, oni će se tako i ponašati prema vama. Dakle, morate se promeniti. Počnite od vežbanja da postavljate granice.
NE je čarobna reč
Malo je moćnijih i jačih reči od NE – ona automatski saopštava da ste vi i vaše vreme dragoceni. Ne morate biti neuljudni i grubi, da biste nešto odbili. Šefu možete reći “voleo bih da uradim najbolje što mogu, ali trebaće mi više vremena (pomoći, rasterećenja), da bih to uradio kvalitetno”. Takođe, možete ljudima reći “trenutno ne mogu” ili odbiti neki predlog sa “ne, hvala” – važno je da to počnete što češće da govorite, kako biste istakli svoje dragoceno, ograničeno vreme. Ako uvodite granice, nakon što su svi navikli da im budete na raspolaganju, biće potrebno neko vreme da drugi naviknu na to da više niste stalno dostupni i da ne mogu da računaju na vas baš uvek.
Najbolje je početi od početka
Postavljati granice u već ustaljenim odnosima je borba, koju ćete na kraju dobiti, ako budete veoma uporni i rešeni i date i sebi i drugima dovoljno vremena. Ali, najbolje je i najlakše ustanoviti okvire nekih odnosa u samom startu, a sigurno ćete i za to imati puno prilika. Kad upoznate nekog novog, možete se naći u situaciji da druga osoba testira vaše granice (možda i nesvesno), da bi videla ko ste i kakvi ste. Prvi utisci su najjači, tako da već u prvom susretu ljudi formiraju stav o vama, a zatim se prema vama ponašaju na osnovu svoje percepcije. Ako vas od početka doživljavaju kao određenu vrstu osobe, tada će održavanje tog utiska biti mnogo lakše, nego njegovo popravljanje i menjanje. Dakle, neka vam prvi “nastup” bude upečatljiv. Uvek se možete pokazati stroži, zahtevniji, kritičniji i “teži” nego što jeste – kasnije možete pokazati svoje ljubazno lice, jer će vam prvi utisak obezbediti poštovanje. Obrnuto je mnogo teže.
