Biti autentičan znači pronaći sebe i ispoljavati svoje istinske vrednosti u svim segmentima svog života. A to je obrnuto srazmerno jednostavnosti ove izjave – naporno je, često mučno i bolno i predstavlja proces koji traje i traje i nikada se zapravo i ne završava. Jer, autentičnost se razvija i evoluira i uvek postoji još nešto što možete otkriti u sebi i ispoljiti kroz sebe, samo što, kada se već dovoljno uskladite sa svojim sopstvom, to postaje čin ljubavi prema sebi, u kome uživate i kome se radujete.
Zašto autentičnost moramo da otkrivamo i zašto nam je potrebna sva hrabrost i snaga da je prigrlimo i praktikujemo u svom svakodnevnom životu?
Zato što smo odrasli oblikovani tako da se uklopimo, da ispunjavamo očekivanja, da verujemo u vrednosti koje nam se nameću, da slušamo druge, a ne sebe, da poštujemo autoritet, da se plašimo kazne, da budemo „dobri“ da bismo zaslužili ljubav, pažnju, pohvalu i podršku. Veliko je i veoma bolno otkriće da je taj model kalup koji uništava individualnost, koji nas odseca od sopstvenog bića i koji treba da razbijemo, kako bismo se iz njega izlegli kao iz jajeta. Buđenje, preporod, prosvetljenje – to su termini kojima opisujemo to suočavanje sa istinom o tome da živimo lažne živote, koje su drugi fabrikovali za vas, da oblačimo svoje ličnosti poput uniforme i ispunjavamo zacrtane uloge. Dobar deo života provedemo u nastojanju da što bolje „služimo narodu“ da se ponosimo svojom uniformom, da izvršavamo zadatke poletno i da zaslužimo aplauze, medalje i zahvalnice. I da ne obraćamo pažnju na teskobu koju osećamo, jer je naša suština zatvorena u podrum, izgladnjivana i mučena, dok mi nastojimo da ne čujemo njene krike i vapaje.
View this post on Instagram
Svako od nas nosi u sebi to izgladnelo stvorenje koje nas uznemirava svojim kricima, koje drmusa rešetke i pokušava da nas probudi i natera da ga oslobodimo.
Zašto su heroji i glavni junaci u literaturi i filmovima, kao i „likovi“ iz našeg okruženja zanimljivi? Uglavnom zato što sve preispituju, rade stvari na svoj način, donose teške odluke, nerviraju sve oko sebe, ponašaju se dosledno sebi, kako god teške okolnosti bile, iznose svoje stavove i zastupaju ih, ne vodeći računa o tome da li će drugi biti uvređeni, zaprepašćeni ili oduševljeni. Mi prepoznajemo istinitost u ljudima oko sebe i ona nas inspiriše – ona doziva našu istinitost i podstiče nas da pogledamo u sebe i osvestimo ograničenja koja su nam nametnuta i shvatimo šta je to čega treba da se oslobodimo.
Zašto žudimo za slobodom? Zato što smo zarobljeni konvencijama, dogovorenom stvarnošću, modelima, ulogama, očekivanjima. Zato što ne živimo svoj autentičan život i ne manifestujemo svoju pravu istinu. Manifestujemo laž, a ona donosi bolest, krivicu, samosažaljenje, aroganciju – uverenja koja su nam utisnuta, programe koji su nam instalirani i koje ne preispitujemo, iako se zbog njih osećamo loše.
