Želiš da živiš normalnim životom, a standardi normalnosti se znaju – radiš, trudiš se da postigneš uspeh, zezaš se koliko stigneš, nađeš pristojnu ženu da bude majka tvoje dece, i tako… Sve regularno, jedino što bi hteo da bude malo regularnije nego kod komšije, da osetiš malo trijumfa što imaš bolja kola, lepšu ženu, veću kuću… Tako živi normalan svet – gledaju jedni druge i nastoje da stvore što lepšu sliku o sebi i svom životu. Problemi se kriju, zavidi se drugima kojima sve ide glatko (barem je to ono što se vidi) i zaboravlja se da i oni verovatno kriju svoje probleme i nastoje da stvore što bolju sliku o svom životu. Bilo bi veoma konstruktivno da se, ukoliko si usredsređen na to da dostigneš sliku normalnog življenja, malo više pozabaviš time kako se stvarno osećaš. Evo nekih strategija.
Seti se kako si se osećao svaki put kada si dobio nešto što si hteo
Možda si bio super srećan prvih nedelju dana kada si dobio novi posao, veću platu, osvojio ženu koju si želeo, nabavio najsevremeniji telefon ili neku drugu opaku spravicu. A onda je sve krenulo svojim tokom i sve je bilo manje-više isto kao i pre. Regularna kombinacija dobrog i lošeg, prednosti i mana. Prebrzo si navikao na poboljšanje u svom životu i prestao da budeš srećan i radostan zbog njega. A osim toga, možda sve te dobre stvari i nisu imale moć da te trajno usreće – jer sreća se izgleda ne nalazi u ostvarivanju želja i dostizanju ciljeva, nego se tiče nečeg duboko u tebi. Sposobnosti da budeš zahvalan, zadovoljan i srećan.
