Ali da smo u stanju da tako rušimo prepreke, ne bismo ni zloupotrebljavali samosabotažu. Moramo pokušati da lovimo sebe u ubacivanju klipova u sopstvene točkove, da uhvatimo i prepoznamo svoje obrasce ponašanja i okidače i da se malo po malo orijentišemo u pravcu inicijative i akcije.
Strah od uspeha, odnosno strah od promene ukazuje na to da želimo da ostanemo u svojoj zoni komfora, čak i kad smo svesni da nas ona ograničava i sputava, radije nego da se pokrenemo i nešto promenimo, jer ne znamo šta će nam promena doneti. Ali ako se nikada ne usudimo i ostanemo ukopani u mestu, nikada nećemo znati šta smo mogli ili šta nismo i šta smo propustili.
Ponekad se samosabotaža uključuje kad imamo previše izbora – zastrašeni mogućnostima, ukopavamo se u mestu i nismo u stanju da krenemo ni jednim putem od mnogih koji se nude. Možda bi moglo da nas ohrabri i inspiriše da su najuspešniji i najinteresantniji ljudi najčešće imali vrlo složene puteve, da su se često nalazili u ćorskokaku, očajavali i suočavali se sa neuspehom. Ili su izgradili karijere bez ikakve namere da to urade, spontano se baveći stvarima koje su ih stoprocentno angažovale, zanimale, obuzimale i uzbuđivale.
Odustajanje je još jedan oblik samosabotaže – čim naiđemo na prepreku, proglasimo je nepremostivom, ili sebe proglasimo nesposobnim da je prevaziđemo i odustajemo. Da bi nešto uspelo, potrebna je upornost i vreme, a da bismo prevazišli prepreke, moramo da pokušamo da to učinimo. Ludo je pokušavati uvek na isti način i očekivati različit rezultat, ali je ludo i odustati čim postane teško.
Nemoj da govoriš loše o sebi, preporučuju psiholozi, jer to postaje slika onoga što jesi, identifikuješ se sa kritikama koje sebi upućuješ. Možda voliš da “izgrdiš” i “nagrdiš” sebe, jer ti to daje osećaj poravnanja, kao da si učinio nešto, kao da si platio cenu neuspeha (i neposezanja za uspehom) tako što si prigrlio osećanje krivice. Ne treba da govoriš sebi kako nešto ne možeš i nikada nećeš moći, kako nikada nećeš biti dovoljno dobar – to su misli koje te drže zatvorenog u kavezu samosabotaže i pružaju ti uverenje da si dovoljno kažnjen za svoju nesposobnost, da si mučenik i žrtva i da ništa ne možeš da učiniš. Te misli su laž, strah, mrak i negativnost i nisu ti potrebne. Osvesti ih.
Izvor fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević
