Dobar razgovor
Svakodnevni razgovori, površna ćaskanja, instrukcije i telegrafska komunikacija o praktičnim stvarima, deo su iscrpljujuće rutine. Ali pravi razgovor, onaj u kome vas neko sluša i razume, a kad govori, vi slušate i razumete njega i osećate se kao leptirić, to je duhovni uzlet, koji možete doživeti sa pravim osobama. U takvom razgovoru, ne samo što razumete drugo biće i ono vas i osećate da niste sami na ovom svetu, nego čujete i razumete sami sebe – neke stvari nikad ne biste sami shvatili, niti biste o njima razmišljali na takav način, da se nije pojavilo u razgovoru. Štaviše, dešava se da nešto iznesete kao svoj stav, uvid, ubeđenje, a do tog momenta niste znali da ga uopšte imate. Ponekad, u takvom razgovoru neke stvari saznate tako što ih izgovorite. I osećate se povezano, ispunjeno, prosvetljeno, pomilovano, blagosloveno. Jeste, to je molitva i odgovor na molitvu.
Realnost i istina
U trenutku dok svi gube glavu, upadaju u ego tripove i zamke emocija, vi pristupate molitvi realnosti i istine. Zašto ovi ljudi ne razumeju jedni druge? Uopšte i ne slušaju! Čega se boje? Šta ih motiviše? Šta mogu da izgube, a šta da dobiju? Koliko su nesigurni? Puni zavisti i gorčine? Koju ulogu igraju? Zašto se brane i zatvaraju? Da li prosto više vole da drame, ubeđeni da su u pravu, nego da saznaju šta je realno za njih i za druge i šta je u tim realnostima istina koja ih povezuje? Da li bi se ovako ponašali da su sigurni u sebe, da su pronašli svoj duševni mir, da li bi se osećali ugroženo da su integrisane ličnosti, svesne svog položaja među drugima, koje znaju šta hoće i šta mogu? Vi krećete u misiju i pronalazite realnost i istinu, usred haosa, suprotstavljenih interesa, uzburkanih osećanja, povređenih sujeta. I sve vidite, sve razumete i u stanju ste da budete glas razuma, ako smatrate da je potrebno, a ne smatrate uvek. Amen.
