Stres i pritisak svakodnevnog života zahteva od nas da unapredimo svoje veštine za nošenje sa zahtevima koji nam se nameću, sa snagom mašine koja melje žive ljude i hrani se dušama i mesom jednako. Životna borba je pre svega dopiranje do svoje sopstvene suštine, poznavanje, razumevanje i prihvatanje sebe. To je jedini način da budeš više svoj i da se osećaš bolje – i lakše izlaziš na kraj sa svim životnim izazovima i preprekama.
Nauči da oprostiš
Opraštanje nije nikakav svetački čin i ne treba da ga praktikuješ zbog drugih, ili da bi bio posebno dobar čovek, već zbog sopstvene dobiti. Opraštanjem se otpušta ogromna količina napetosti, energije koja je blokirana okrivljivanjem, zameranjem, ljutnjom i besom i koja te truje, a mogao bi da je upotrebiš konstruktivno, kad bi njome raspolagao. Apsolutno je neophodno i za život od vitalne važnosti da naučiš da opraštaš. Svima. Sebi, svojim roditeljima, prijateljima, kolegama, Vladi i državi, celom svetu i celom ljudskom rodu. Niko i ništa nije ono što ti očekuješ da bude, nema pravde, svet je surov, ljudi su zli, tralala. Možeš sebi da pevušiš tu pesmicu do kraja života, da budeš uvređen i da se osećaš izdano i iskorišćeno – i da postaneš ogorčeni matorac mnogo pre starosti.
