Osećanje svrhe, smisla, misije nije nešto što život nosi sam po sebi, a ti treba da pronađeš. Za razliku od vladajućeg uverenja da je to ono što ti život daje (makar i u vidu zagonetke, lavirinta, katakombe) svrhovitost je ono što ti daješ životu. To nije božanska intervencija nego ljudska i sto posto je u tvojim rukama. Silne bajke, poučne priče i filmovi govore o velikim potragama velikih junaka po velikom svetu, koji su na kraju našli male stvari vrativši se tamo odakle su krenuli i o malim, sporednim likovima (trećim sinovima, siromašnima koji nemaju kud, čovekomrscima koji su stavljeni u situaciju da učine ono što bi učinio čovekoljubac), koji su postali veliki junaci, shvativši da se ono što traže po velikom svetu (ili ono što su prestali da traže, jer su odustali) nalazi u njihovim malim srcima, koja su od toga porasla i postala velika. I sve to te uči da čovek ne samo što uvek polazi od sebe (u tome je potpuno uslovljen na najprirodniji način) nego se uvek i vraća sebi, ma koliko da je usput pokušavao da pobegne od svoje sudbine. A nekako se uvek ispostavi da je bežao od svoje odgovornosti i od svojih strahova. Od odgovornosti se jedino može pobeći u ludilo, a od strahova čak ni tamo – oni uvek nađu načina da iskoče pred tebe iza sledeće krivine, ma koliko im okretao leđa, bežao u cik-cak i zametao tragove. Hoćeš da živiš sa osećanjem svrhe svakod dana? Da budeš ispunjen, ostvaren, da ispunjavaš svoju životnu misiju i imaš svoje mesto pod Suncem? Odgovornost. Disciplina. Suočavanje. Svesnost. Pa, niko nije rekao da je lako.
Nedeljno preispitivanje i planiranje
Na kraju radne nedelje napravi retrospektivu učinjenog i propuštenog. Koga nisi sreo, a trebalo je? Šta si zaboravio, šta si propustio zbog dezorganizacije i jurnjave na sve strane, na šta treba da obratiš pažnju?
