Nije fora u tome da se pospeš pepelom zbog propusta, nego da budeš svestan kako funkcionišeš – načina na koji uspevaš da izbegneš jednu vrstu obaveza, zatrpavajući se drugom vrstom, izgovora koje pronalaziš kad nešto zapravo ne želiš da uradiš… Svest o sopstvenim sitnim (i krupnim) sabotažama, osnažuje te u pravcu dosezanja smisla i svrhovitosti. Zatim napravi bolji plan za narednih šest dana, a na kraju se opet preispitaj. Posle nekoliko ciklusa, osetićeš se drugačije – bolje.
Na kraju dana, zapiši plan za sutra
Možda ekstremno mrziš da planiraš, a naročito da to zapisuješ, ali ovo je trik koji te rasterećuje nepotrebnih nedoumica kad dođe do izbora. Ako ne znaš tačno šta ćeš raditi sutra, moraćeš da donosiš odluke i da se prilagođavaš onako kako stvari iskrsavaju. Ako imaš plan, rasterećeniji si, čak i u slučaju da se plan poremeti i da ipak moraš na licu mesta da praviš izbore i kompromise. Osim toga, ti večeras imaš misiju za sutra. Imaš razlog da započneš dan, imaš svrhu. Nije ti se pojavila uplivom božanskog duha – sam si je sebi zadao, zacrtao, „zapapirio“. E, zato je važno da nabacaš sutrašnji plan napismeno.
Fokusiraj se na danas, sada, na ovaj trenutak
Onaj plan od sinoć pomoći će ti u tome. Drži se svog rasporeda za danas i vozi. Savladaj sve krivine kao pravi majstor, dodaj gas, oduzmi gas, koči, ubrzaj, pretiči, nagazi, pregazi. Ne brini zbog sutra. Večeras ćeš ionako skicirati plan za sutra, pa ćeš opet voziti i „ispravljati“ krivine kao danas. Jer danas je sjajno tačno onoliko koliko se predaješ onome što se dešava danas, koliko pažnje, volje, truda i rada u to ulažeš. Osećanje ispunjenosti na kraju dana, omogućiće ti da sa entuzijazmom i poverenjem (u sebe) zacrtaš sutrašnju putanju.
