Zapravo je najvažnije to da si se odvažio. Svaka odluka te nekuda vodi, zapravo, svako kretanje te vodi putem koji treba da pređeš. Ako je to u ovom momentu ogromna zaobilaznica, ćorsokak, ili kretanje u krug, to je baš taj put koji treba da pređeš da bi bolje razumeo sebe, da bi se suočio sa posledicama svoje odluke i da mogao – da doneseš novu odluku. Najčešće, tek kad pogrešiš, shvataš u čemu je fora, uviđaš gde si pogrešio i šta je ono što je trebalo da uradiš. A zatim uviđaš da je potrebno da koriguješ svoju odluku, odnosno, da „radiš u hodu“ na tome da usmeriš posledice svoje odluke u nekom povoljnijem pravcu i da dostigneš neke dobre ishode, iako nisi imao neki slavan start.
U tom smislu, pogrešne odluke zaista ne postoje, jer će te svaka pogrešna odluka dovesti do ispravnog uvida i do otvaranja novih mogućnosti. To što si se preselio u drugi grad, stupio u brak ili raskinuo vezu, promenio posao, upisao još jedan fakultet – što si doneo odluke koje ti menjaju život i što si već krenuo putem za koji nisi siguran da je pravi za tebe – to nisu otežavajuće okolnosti, nego baš one u kojima ćeš najbolje naučiti svoje lekcije. To što lekcije plaćaš vremenom svog života, svojim živcima, izmeštanjem iz zone komfora i rizikom, to je zato što najbolje lekcije najviše koštaju.
