Prethodni deo teksta pročitajte OVDE.
Nastavljajući priču o muškarcu u kavezu, želim da ukažem na neophodnost oslobađanja u onom smislu koji tradicionalno shvatanje muškosti ne podrazumeva – na prevazilaženje ograničenja koje ti model muškosti nameće, na potrebu dominantne povezanosti sa sopstvenim bićem, a ne sa svojom rodnom ulogom. Želim da doprinesem drmanju kaveza i tvojoj svesti da su ti vrata otvorena i da će svaka žena u tvom životu pozdraviti tvoj izlazak iz ograničene zone komfora muškosti među ljude – odnosno, žene i muškarce koji se tako osećaju.
Tradicionalni model muškosti ugrožava tvoj seksualni život
Muškarci se često žale na svoju poziciju osvajača i agresora, nekoga ko je uvek u poziciji da mora da priđe, obrati se ženi, inicira razgovor i da se nosi sa njenim odbijanjem i hladnoćom. Ako se držiš tradicionalnog modela muškosti, ti si lovac, a plen uvek ima šansu da ti pobegne i nemaš šta da se žališ. Ali ako bi voleo da budeš zapažen i da budeš u poziciji da ti žena priđe i iskaže svoje interesovanje, morao bi da preispitaš svoju odbojnost prema ženskoj inicijativi. Jer, istina je da se žene često ustručavaju da preuzmu inicijativu zato što muškarci umeju da budu užasno neprijatni kad se uloge preokrenu. Umeju da se osećaju ugroženo (kao plen) da sumnjaju u njene namere (u najboljem tradicionalnom ženskom maniru) ili da ih jednostavno svrstaju u kučke i kurve i da se tako i ophode prema njima. U nameri da nešto povališ, u savremenom svetu moraš biti spreman da prihvatiš i žensku nameru da nešto povali i činjenicu da te ona možda posmatra jednako kao i ti nju – kao gladna osoba komad mesa. Frustrirajuće, zar ne?
