Postoji mnogo dokaza o tome da su sreća i zdravlje povezani – generalno, ljudi koji su srećniji, takođe su i zdraviji od onih koji se ne osećaju srećno. Problem je u tome što je teško znati da li subjektivno osećanje sreće vodi ka boljem zdravlju. Možda je ljudima koji nisu zdravi teže da budu srećni, od onih kojima ništa ne fali. Možda su zdravi skloniji ponašanjima kojima čuvaju svoje zdravlje. Možda osećanje sreće, kao subjektivno stanje, čini da objektivni zdravstveni problemi manje utiču na nas, da se osećamo zdravije.
Eksperiment koji je izveden u istraživanju uzročne veze između zdravlja i sreće, uključio je oko dvesta odraslih osoba. Polovina grupe je tri meseca bila izložena pozitivnoj psihološkoj intervenciji – podučavana je tehnikama koje pomažu u povećanju osećanja sreće, kao što su meditacija, svesnost, zahvalnost, veštine komunikacije u cilju razvijanja boljih društvenih odnosa. Drugoj polovini (kontrolnoj grupi) je rečeno da će kasnije proći kroz obuku koja će im pomoći da povećaju osećanje sreće.
View this post on Instagram
Istraživači su za vreme, kao i nakon pozitivne psihološke intervencije, merili procene učesnika o sreći, kao i koliko se zdravo osećaju, uz proveravanje krvnog pritiska i merenje indeksa telesne mase, odnosno, koristili su subjektivna i objektivna merila zdravlja.
Intervencija je funkcionisala kao što su očekivali. Do kraja programa, sreća onih koji su prošli kroz obuku, značajno se povećala, dok se u kontrolnoj grupi nivo sreće nije promenio.
Do kraja programa, kao i tri meseca nakon toga, grupa koja je prošla kroz obuku, osećala se zdravije i imala je manje zdravstvenih problema od kontrolne grupe. Pored toga, kako se program odvijao, iz nedelje u nedelju bilo je uočljivo poboljšanje osećanja zdravlja i vitalnosti.
Pozitivna psihološka intervencija, međutim, nije uticala ni na jedan fizički merljiv parametar zdravlja – krvni pritisak i indeks mase, nije se razlikovao između grupa, niti se menjao.
Iz eksperimenta je jasno da pozitivan psihološki rad dovodi do subjektivnog povećanja nivoa sreće i osećanja zdravlja, ali nije sasvim jasno kako povećanje sreće menja doživljaj sopstvenog zdravlja. To bi moglo da znači da se ljudi koji se psihološki i emotivno osećaju dobro, istovremeno osećaju manje bolesno, iako imaju zdravstvene smetnje. Međutim, moguće je i da sreća utiče na sposobnost organizma da se bori protiv bolesti.
View this post on Instagram
Takođe, moguće je da dugoročni efekti sreće na zdravlje mogu imati drugačiji uzrok – recimo, srećniji ljudi mogu biti spremniji od nesrećnih da vode računa o sebi, da prave zdravije izbore i rešavaju se loših navika, dok se nesrećni upuštaju u samodestruktivna ponašanja, kao što je prekomerno konzumiranje alkohola i pušenje.
Na kraju, istraživanje nije razjasnilo početno pitanje – kako osećanje sreće utiče na zdravstveno stanje, osim što je pokazalo da utiče, na subjektivnom nivou.
Čime da se rukovodite, u odnosu na ove informacije? Sopstvenom dobrobiti, vođenjem računa o sebi, svom mentalnom, emotivnom i fizičkom zdravlju, jer se svi slažu, lekari i pacijenti, psiholozi i klijenti, naučnici i „običan“ svet, da je najvažnije kako se neko oseća, da je sve subjektivno i da je sve u nama povezano. Vodite računa o svom zdravlju i radite ono što vas čini srećnim – praktikujte neki pozitivan psihološki program, na primer, eksperimenta radi, da vidite koliko ćete se osećati srećnije i zdravije!
Naslovna fotografija: instagram.com/fabianlueck
Brankica Milošević
