Izdigni se iznad blata, iznad proseka, bavi se sobom, stvaraj svoju realnost, živi svoje snove, go i bos i bez krila. Budi fakir. Ekser ne bode, žar ne peče, svet je iluzija. I ovaj mekušac što vežba preobraženje obraza u đon i gleda te pogledom psa za koga si siguran da mu je gazda psihopata, i on je iluzija. I ovaj psihopata, što potkiva đonove šiljcima i on je iluzija. Jebe mi se za vas, vi ste demoni iz pakla, a to što ja slučajno živim u tom paklu i kuvam se u vašem kotlu – i to je iluzija. Ne želim da živim kao normalan svet, jer normalan svet čini gomila bezobraznih. Poludeću još malo, pa ću živeti kao ludak, u svojoj stvarnosti, u svojim snovima.
Znam da postoji nešto što još ne vidim i to nije ono što je drugima očigledno. Nije pitanje zdravog razuma. Ni ludila. Ni psihopatije. To sve kapiram, sve mi je blisko. Nije do toga da me nisu ugazili, ili da me nisu dovoljno jako šutnuli. Da nisam dotakla dno. Ili da nisam boravila na njemu, u mulju, pod kamenom. Nego je do tih krila. Tačno znam. I ne radi se o tome da će ona da porastu. Nego da neće, ali da postoji nešto drugo čime može da se leti nad blatom i da se nadlete đonovi.
Možda ipak da počnem da dilujem?
Pročitajte još i ovo:
Psovačka mantra: Kako da odgurnete brige? (BLOG)
Da li vam se smučilo da svakoga razumete i savetujete? (BLOG)
Kosmički zakon dobrote i davanja (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvori fotografija: www.pinterest.com
Aleksina Đorđević
