Sigurno znaš nekoga ko balansira na toj ivici između samoljublja i samopouzdanja – to je onaj tip koji ne okleva da u svakom zgodnom trenutku istakne koliko je super i koliko je kul. Ako se pitaš da li ima zdravo samopouzdanje ili se krije iza zida narcisoidnosti, treba da znaš kako se oseća u svojim najsjajnijim momentima.
Ljudi sa zdravim samopouzdanjem obično vezuju svoj ponos za trud koji su uložili da dostignu svoje ciljeve i govoriće o tome, dok narcisoidni tipovi neće govoriti o zaslugama nego o tome kako su naprosto sjajni. Nekoliko istraživanja pokazalo je ovu vezu sa doživljavanjem ponosa – osećanje autentičnog ponosa vezano je za visok nivo samopouzdanja, dok je gordost povezana sa sebičnošću i arogancijom. A to je sva ona razlika između osećanja ponosa nekoga ko je uspešno završio posao u koji je uložio sate i dane napora i onog ko je jedva pomogao, a pripisuje sebi jednake zasluge, ili čak ključnu ulogu u celom poslu.
Pozitivna vrsta ponosa je veoma motivišuća. Klasičan primer je student koji nije zadovoljan osmicom, jer zna da može bolje i želi da ima vrhunske rezultate, svestan da mu oni obezbeđuju stipendiju i druge povlastice na fakultetu, ugled među profesorima i studentima. Nema ničeg negativnog u ovoj vrsti ponosa – ovi mladi ljudi su omiljeni u društvu, imaju brojna interesovanja, zadovoljavajuće emotivne odnose i planove za budućnost. Oni znaju šta žele da postignu i vredno rade na tome, zahtevajući sami od sebe najbolje rezultate.
