I to je otprilike to, na tvom spisku slabosti i mana. Destrukcija, inercija, kukavičluk, bezobrazluk, sebičnost, nestrpljenje, nesigurnost, dvoličnost. Znaš šta? Svako, ali svako ima u sebi taj materijal. U većoj ili manjoj meri, ovoga ili onoga i još koječega. Svako ima razloga da sebi zamera zbog nedostatka hrabrosti i rešenosti, zbog stvari koje je pogrešno uradio ili koje uopšte nije uradio, zbog odnosa koje je pokvario ili nije umeo da ih popravi i sačuva. To nije uteha, to je realnost.
Sve ostalo je pitanje svesti, izgradnje odnosa prema sebi, samopoštovanja i samopouzdanja. Svaki uvid koji napraviš, sve dobro što uradiš za sebe, svaka sprovedena namera, svako suočavanje i svaka svesna akcija (umesto odbrambene reakcije) svaki napor koji učiniš da bolje razumeš, jasnije vidiš, dublje doživljavaš, da proširiš svoju percepciju, svoje koncepte, da posmatraš stvari iz druge perspektive – sve, sve, sve, dolazi iz svesti o sebi, o svojim ograničenjima, manama i slabostima, iz iskustva sa situacijama i odnosima u kojima si pravio grube greške, jer nisi bio svestan svog ega, svoje gluposti, svoje tvrdoglavosti, uskogrudosti, lenjosti, malodušnosti… Sve što si ikada zabrljao, utkano je u sve što si uradio kako treba. Svako zadovoljstvo sobom, trijumf i ponos, ima svoju suprotnost u iskustvu nezadovoljstva, stida i poraza.
