Zaljubljivanje i slomljeno srce
Ako ne znaš da ovo dvoje ide zajedno, onda se nisi sapleo o ovu kamenčinu. Mnogi se tako temeljno ispovređuju, prosto usitne taj kamen u šljunak i pesak, koristeći svoju glavu kao čekić, da se osnaže za čitav život i više ih nikad ne bude strah da se predaju i da budu povređeni. A mnogi se toliko istraumiraju od samo jednog preloma, da se više nikad ne usude… A to je šteta. Zaljubljenost je magična, na drugi način ne možeš ni da okusiš bajku. Ali čarolija prestaje nekad u ponoć i onda ostaneš sam, a tvoja princeza se pretvori u žabu. U bundevu. U nešto što nije ona koju si obožavao i kojoj si poverio svoje stakleno srce, koje se slupalo u nekom jarku usput. Tako naučiš da je realnost ljubavi sasvim različita od zaljubljenosti, naučiš da ceniš mogućnost da oživiš bajku i da ljubav stvarno počinje (ili nestaje) tamo gde se bajka (kao) srećno završava. Nema srećnih krajeva. Ali ima ljubavi. Ona leči svaki prelom srca, ako si dovoljno hrabar.
Strast
Element vatre mora da se razgori, inače će lice tvog života biti bledo, usahlo, sa modrim podočnjacima i ugaslim pogledom. Kamen strasti je vruć, kao da ga je vulkan izbacio. Ili pakao. Treba da otkriješ šta je tvoja strast. Možda je užasna i paklena, možda je neki porok koji će ti pojesti život, ako se ne otmeš. Ali čovek nema samo jednu vatru, samo jednu strast. Ona se nalazi svuda gde ti nalaziš sebe. Gde si u stanju da se zaneseš, da zaboraviš na vreme, na sebe, na sve oko sebe. Strast te uvlači unutra, duboko u tvoje sopstveno biće i tamo ti daje potvrdu da tvoj život ima smisla, da si pronašao sebe i da uvek možeš tu da dođeš, da se izlečiš, utešiš, osnažiš. Možda ne misliš da je strast toliko važna, ali znaćeš, kad ti bude liznula srce svojim plamenim jezikom.
