Neuspeh je potpuno zapostavljen i potpuno pogrešno shvaćen kao suprotnost uspehu. Uspeh se nagrađuje medaljama i peharima, Oskarima i Nobelima. A znaš li čime se nagrađuje neuspeh?
Neuspeh se nagrađuje uspehom.
Oni najbolji neuspesi, uzdižu se u svojoj slavi iza uspeha, koji stoje skromno oborene glave, možda sa suzama u očima, mrmljajući zahvalnice svojim neuspesima.
Kad nešto postigneš osećaš ono “najzad” koje se istovremeno sastoji od trijumfa i olakšanja. Od ispunjenosti i od praznine. Nešto teško se podiglo i otišlo skoz gore, ostavljajući za sobom osećanje oslobođenja, trenutak mira, vakuum između emocija i misli. Osećaš lebdeću lakoću u stomaku, osećaš kako ti srce ispunjava grudi i sija kroz tebe, osećaš da možeš da poskočiš i poletiš, ali to uopšte ne želiš. Samo želiš da još osećaš tu ispunjavajuću prazninu, tu lakoću, to oslobađajuće prisustvo ničega.
To je osećanje koje dolazi posle najboljeg neuspeha. Njega nemaš ako pre toga sto puta ne iskusiš poraz, frustraciju, bes, odustajanje, beznađe…
