Najbolji neuspeh je onaj koji ponavljaš milion puta. Prvih pola miliona puta ništa ne kontaš, a ostalih pola miliona puta se pitaš da li ćeš opet sebi dozvoliti da upadneš u istu zamku, da fejluješ na isti način, kao neka poremećena osoba bez trunčice mašte i kreativnosti. Mislim, možeš malo da odstupiš od scenarija, da propadneš spektakularnije, dramatičnije, zabavnije. Ne, uvek bude glupo do bola. I kad tako jedno milion puta iskusiš bol gluposti, dođe momenat jasnoće, uvida u realnost, razotkrivanje obrasca u svoj njegovoj ograničenoj banalnosti. Trenutak jasnoće je možda posledica istrajnog kopanja po sebi, istraživanja i preispitivanja, ili dolazi spontano, jer je duši potrebno da iskusi oslobođenje, jer je na redu olakšanje, prevazilaženje, promena. Na redu je doživljaj uspeha, iskustvo ponizne skromnosti pred monumentalnim neuspehom, koji te je doveo tu gde se nalaziš i omogućio ti da osećaš to što osećaš.
Najbolji neuspeh je onaj koji više ne moraš da ponavljaš i odigravaš, jer je poslužio svojoj svrsi i doneo ti nagradu. Bez crvenog tepiha, bez medalje, pehara, statue, diplome, bez ičijeg priznanja, osim onog osećanja balonske lakoće u grudima. Onaj zbog kojeg se svim srcem smeješ svojoj gluposti.
Zašto je toliko trajalo, kad je bilo tako prosto? Zašto je bilo tako teško, kad je tako lako? Zato što se preko trnja dolazi do zvezda. A kad dohvatiš zvezdu, otkriješ da ti onaj trnjak koji te je izranjavio i osakatio uopšte nije mrzak, naprotiv, to je nešto najbolje što ti se dogodilo.
Ako postoji nešto što silno želiš, a uporno u tome ne uspevaš, možda još nisi osvojio svoj prvi milion. Samo napred, baci se na neuspeh. Fejluj kastastrofalno, iz sve snage. Možda upravo postižeš svoj najbolji neuspeh.
Naslovna fotografija: instagram.com/kevin_pabel
Aleksina Đorđević
