Kako muškarcima uspeva da oteraju stvarno kvalitetnu ženu

Kad u životu želiš nešto više

Kako da zadržiš onu do koje ti je stalo

Pogrešna uverenja kojih treba da se oslobodiš zarad svog mentalnog zdravlja

Kako da pronađeš svoju snagu

Najveće želje savremenog (mladog) sveta

Kako da upotrebiš bes kao pogonsko gorivo

Zašto vam uspeh izmiče

Miodrag Majić, autor romana “Deca zla”: Izvesno je da ćemo u dogledno vreme imati i igranu seriju po motivima ovog romana

Kad “prebaciš” iz ekstrovertnosti mladosti u introvertnost zrelosti

Ghosting, stop: Šta možeš da kažeš, umesto da samo nestaneš

Uznemirujuće stvari koje nikada nisi ni želeo da znaš o ženama

Rečenica kojom ćeš zavesti svaki znak u horoskopu

Uvidi koje treba da uvedeš u praksu do tridesete

Glavni izvori stresa + kako da njima upravljaš

Blog

A možda je normalno da kažeš kako se osećaš?

1/2

Naučen si da kriješ svoju ranjivost i da osećanja smatraš slabošću. Nije kao da su ti baš to govorili da treba da radiš, ali pokupio si poruku – muškarci su snažni, oni ćute i trpe. Poslednjih decenija društvo šalje poruku da je plakanje zdravo i da je neophodno poznavati, prihvatati i izražavati svoja osećanja, ali prijem te poruke ometaju unutrašnji signali. Jer, ti ne vidiš da neko to stvarno radi – osim ženskog sveta – muškarci uglavnom izražavaju svoja osećanja na kul način, kroz humor, ili na manje kul način, kroz kritiku i primedbe.

Pošto verovatno nisi stendap komičar, potrebno je da svoja osećanja na dnevnom nivou kanališeš na malo višem evolutivnom nivou. To je ono što poručuju stručnjaci savremenom muškom svetu.

Kada si poslednji put nekome iskreno govorio o tome kako se osećaš? Verovatno te svakog dana neko pita kako si, a ti kažeš da si dobro, i verovatno i sam dnevno postavljaš to kurtoazno pitanje i dobijaš slične odgovore. Seti se momenta kad se uopšte nisi osećao dobro i kad te je stajalo napora da kažeš “nije loše, ne žalim se” dok su ti “žalbe” bile u srcu i na vrh jezika. Lako je ostati na površini dnevne komunikacije (čak i sa bliskim ljudima), kad ti stvarno nije loše, ili ti je baš dobro. Ali u teškim periodima, teško je držati u sebi toliki naboj i potrebno je izvesno umeće izražavanja osećanja. Međutim, retko ko se odvažuje da savlada to umeće. Bezbednije je ostati u svojoj ljušturi, gutati i potiskivati osećanja, i verovati da je to hrabrost i čvrstina. A nije.

Najveća hrabrost potrebna je za razotkrivanje sebe, za pokazivanje ranjivosti, a muškarci to nerado čine, čak i kad imaju dovoljno poverenja u bliske osobe. Verbalizovati svoja osećanja, otvoriti se drugoj osobi, veliki je rizik, ali je vrlo oslobađajuće. Ponekad je dovoljno poveriti se bliskoj osobi, osetiti njeno razumevanje, saosećanje, prihvatanje i podršku. A ponekad je potrebno otvoriti se terapeutu, nepoznatoj osobi, kojoj je razumevanje osećanja u opisu posla. I jedno i drugo iskustvo je oslobađajuće i potrebno.  I jedno i drugo dovode do stvaranja prakse razmatranja, sagledavanja i prihvatanja sopstvenih osećanja. Uči te da ti ne bude neprijatno zbog otvorenosti i ranjivosti, da se ne osećaš loše zbog sebe.

Wannabe TV

Editors choice