Žene stalno pričaju o svojim osećanjima i ne kriju svoju povređenost, očajanje, nezadovoljstvo – čak i najdiskretnije žene imaju poverljive prijateljice sa kojima dele svoje strahove, brige, tuge i boli. Žene plaču i kad su same i kad su jedna sa drugom, bez stida i zadrške, a kad se isplaču, mogu odmah zatim da se smeju i sebi i svim bednim ljubavnim dramama kroz koje su prošle. One se obraćaju drugim ženama i češće se odvažuju da potraže stručnu pomoć, kad osećaju da su se zaglavile, da ne mogu same i da im ventil nije dovoljan.
Izgleda da je u njihovoj otovorenosti u odnosu na ranjivost, u priznavanju osećanja i potrebi da o njima govore, da ih pretresaju, analiziraju i razumeju, ključ njihove emotivne otpornosti. Žene nekako pohvataju konce svog života i kad ostanu same – retko ostaju same. Ne prestaju da veruju u ljubav zato što su izdane i povređene, ne omrznu čitav muški rod, ne izgube hrabrost i poverenje u ono dobro, zato što su doživele slom, zato što su prevarene, ostavljene, iskorišćene. Naročito to sebi ne dozvoljavaju, ako imaju decu – kad ostanu same sa decom, one se bace u životnu borbu, a deo te borbe je nastojanje da opet pronađu ljubav i zadovoljstvo u emotivnim odnosima, jer znaju da im je to potrebno da bi ostale razumne i stabilne da bi bile dobre svojoj deci. Kao da ih je priroda opremila za opstanak i preživljavanje bolje nego muškarce, koji retko ostanu emotivno stabilni, otvoreni za ljubav i sposobni za bliskost, kad ostanu sami.
Muški svet je drugačiji – tu nema te slobode u ispoljavanju emocija, oni jedni drugima govore „ma boli te uvo“ i jedini ventil koji imaju nalazi se u alkoholu, površnim osvajanjima, kojima dokazuju sebi da su poželjni i istovremeno se nesvesno svete ženskom rodu, pokušavajući da tretiraju te „kučke“ onako kako zaslužuju. Mentalna stabilnost muškaraca je ugrožena, kada pretrpe emotivni krah. U svojoj krutosti, potiskivanju osećanja i stavu da treba da ostanu jaki, odnosno, da nikako ne pokažu koliko su povređeni, oni pucaju – kao drvo – čvrsto i tvrdo puca i lomi se, dok se elastično i savitljivo povija do zemlje na sve strane, ali ostaje čitavo i u najjačoj emotivnoj oluji.
