Među raznim stereotipima o muškarcima i ženama, ovaj je jedan od rasprostranjenijih i manje ispitanih. Većina sveta i dalje uzima zdravo za gotovo da su muškarci stabilniji od žena. Žene su emotivne, one lako plaču, ponašaju se hirovito, pokazuju ranjivost – mora da su lude. Ali, kad muškarac “odlepi” to se smatra poremećajem ličnosti.
Na žene se gleda kao na nekontrolisana stvorenja, dok se muškarcima pripisuje etiketa sociopate. Ipak je mnogo više kul biti sociopata, nego van kotrole, u vlasti osećanja.
Preovladavanje osećanja znači neracionalno ponašanje. Iracionalno ponašanje izjednačava se sa glupošću. A ne daj bože da muškarac bude glup, to je najgora stvar na svetu. Zato je bolje da svoja osećanja guta, potiskuje i surovo bičuje, dok ne odlepi. Dok ne dobije neku ozbiljnu, mušku i dostojanstvenu dijagnozu, koja uključuje terapiju medikamentima.
Statistike kažu da oko 25 odsto ljudi ima, ili će imati mentalnu bolest. Ti procenti uglavnom otpadaju na žene, jer žene dvostruko češće piju antidepresive.
Ako mislite da je uzimanje antidepresiva pouzdan znak da je neko lud, morate razmišljati kritičnije. Muškarci nisu emocionalno stabilniji od žena. Njihova nestabilnost se jednostavno izražava drugačije.
Evo još statistike i procenata različitih poremećaja:
Bipolarni poremećaj, kao i šizofreniju, muškarci i žene dele na jednake časti. Po pedeset procenata sa jedne i druge strane. Autizam – muškarci vode pet prema jedan. ADHD – dvostruko češće kod muškaraca, ali je zato depresija dvostruko češća kod žena. Kod anksioznosti, žene su takođe duplo zastupljene, osim kada je u pitanju socijalna anksioznost, tu su procenti izjednačeni, kao i kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Granični poremećaj ličnosti daje malu prednost damama – oko 70 procenata. Zato muškarci prednjače u narcisoidnom poremećaju – preko 60 odsto, a takođe i u asocijalnom poremećaju, preko 70 posto.
Kada pogledate brojke, priroda nas je prilično izjednačila u nestabilnosti, a kada pogledate vrstu poremećaja, onda uočavate razlike.
