Sabotiraš sebe na dnevnom nivou, pokušavajući stalno da se popraviš, da uvedeš disciplinu, da prevaziđeš slabosti koje te nerviraju, a drugi ti ne pomažu mnogo – uvek spremniji za kritiku nego za podršku. Budi svestan tih čestih samosabotaža kojima podrivaš svoje samopouzdanje i samopoštovanje, nauči da ih prepoznaješ i da im se ne prepuštaš.
Ne hvališ sebe za ono za šta zaslužuješ pohvalu
Naučio si da ne treba da se hvališ, odnosno, da potvrdu o svojoj vrednosti i postignuću treba da dobiješ od drugih. Ali drugi često ne primećuju tvoja postignuća i tvoj osećaj da zaslužuješ pohvalu dovodi te u zabunu i unutrašnji konflikt. Kad se preorijentišeš na ljubav prema sebi i kad se dovoljno povežeš sa sobom, shvataš da tvoj osećaj zasluge niko ne mora ni da primeti, ni da shvati, ni da nagradi. Tvoje osećanje ispunjenosti zbog nekog postignuća uopšte ne zavisi od drugih, niti je manje vredno ako ga niko ne oceni. Ti znaš kako se osećaš, znaš da si uspeo u nečemu – a to je možda nešto suptilno, što i ne možeš da podeliš sa drugima – i smeš da budeš ponosan na sebe, da sam sebe pohvališ i nagradiš, bez uplitanja tuđih vrednosnih sistema i sudova. Kad uskratiš sebi tu vrstu pohvale i okreneš se drugima, pokušavajući da od njih dobiješ ono što ti je potrebno da bi se osećao dobro, sabotiraš svoju povezanost sa sobom, vrednost svojih osećanja i bogatstvo svog unutrašnjeg života. Osim toga, kada se radi o tebi, zašto bi drugima verovao više nego sebi?
