Svaku kritiku ozbiljno shvataš i primaš k srcu
Ko je taj ko ima moć da navlači oblake, pušta kišu i raspaljuje sunce na tvom nebu? Sa kritikama je isto kao i sa pohvalama – dolaze od drugih, iz njihovih shvatanja uspeha i neuspeha, ispravnog i pogrešnog i često nemaju nikakve veze sa tobom, nego sa njima. Ponekad je kritika dragocenija od pohvale, kad dolazi od nekog čije mišljenje ceniš i kad se radi o aspektu u kome želiš da se usavršiš – ali ako nekoga doživljavaš kao mentora i autoritet, on će umeti da ti uputi i kritiku i pohvalu na pravi način i da te usmeri u pravcu u kome želiš da ideš. Međutim, na dnevnom nivou, kritike uglavnom dolaze od nervoznih članova porodice, koji igraju svoje uobičajene emotivne igre, od kolega i nadređenih, od virtuelnih prijatelja na društvenim mrežama, ili od sasvim nepoznatih i nevažnih ljudi, koji nastupaju prema tebi iz ko zna kog svog sopstvenog tripa. Generalno, imamo tendenciju da neku očigledno pakosnu i zlonamernu kritiku pamtimo duže nego kad nam neko iskreno uputi pohvalu ili kompliment – krhki smo i preosetljivi i skloni da se uvredimo, postidimo i slomimo kad nas neko grubo gurne, jer reagujemo detetom u sebi. Zašto bi dozvolio da nečija kritika proziva dete u tebi, kad možeš da ostaneš sabran i pomisliš ono što je istina – pakost, grubost i zlonamernost govore o toj osobi koja se njima služi i nemaju nikakve veze sa tobom. Ne sabotiraj sebe, primajući bezvredne kritike, ti nisi ničija kanta za đubre.
