U svom oduševljenju tehnologijom, njenim alatima i mogućnostima, zaboravljate da cenite najbolju i najsuperiorniju instalaciju koja postoji, a to je vaš um. Posmatrajući sopstveni um kao oruđe koje možete koristiti u razne svrhe, za sopstveni razvoj i napredak, kao i za sabotiranje sebe, morate prihvatiti odgovornost za biranje sadržaja i korišćenje postojećih platformi i alata. Možete gubiti vreme pokušavajući da se samo zabavljate, potiskivati osećanja, verovati da ste uvek u pravu i da su svi drugi krivi kad nešto pogrešite, vrteti osvetoljubive misli, tonuti u mrak… A možete i naučiti kako se koristi kompujeter i unaprediti njegove komponente, osnažiti izvore napajanja, pronaći zdrave ventile i kanalisati osećanja, unaprediti memoriju i percepciju, baviti se korisnim sadržajima.
Od uspeha vas ne odvraća nedostatak ambicije ili pameti ili resursa, već razumevanja kako funkcioniše vaš um. Ako je um hardver, proces razmišljanja je softver , koji mora biti podešen tako da pokreće i pobuđuje hardver. Povremeno, softver pokazuje grešku, ili ima virus, a softverski problem se jezikom psihologije definiše kao kognitivno izobličenje. Poznajući probleme softvera, možete pronaći izobličenja i postići optimalan rad sopstvenog hardvera.
Razmišljanje o krajnostima
“Ako ne dobijem unapređenje, moja karijera je gotova”. “Ako ne doktoriram, ne mogu biti uspešan.” “Ako propustim ovu priliku, mogu zauvek da se oprostim od svojih snova.” Da li hvatate sebe u postavljanju ovih ultimatuma? Uslovljavate sebe da morate uspeti i postavljate nerealnu prepreku. Možda vas ambicija podstiče i koristite je kao bič i mamuze, a u toj trci udarate u prepone, umesto da ih elegantno preskačete, jer se sudarate sa samosabotirajućim strahom da ćete propasti. Realno je da ćete imati više prilika, više pokušaja i pogrešaka, pre nego što u nečemu uspete, ili da ćete pronaći svoj uspeh u nekoj drugoj oblasti, ili na drugačiji način – otvoren um to omogućava, vaš hardver je osposobljen za to, samo treba da podesite softver.
Diskvalifikovanje uspeha
Drugi način na koji svojim misaonim procesom sabotirate rad sopstvenog uma jeste stav prema uspesima. Dobijete pohvalu ili unapređenje i niste time sasvim zadovoljni. Pomišljate “to je fino, ali nije ništa naročito i mnogi drugi su pohvaljeni i unapređeni”. Zaboravljate na svoj rad, svoje zalaganje i ne dopuštate sebi da osetite radost, da se ponosite i nagradite sebe za postignuća. Obezvređujete sopstvene uspehe, jer su nekako nedovoljni. Da li će ikada išta biti dovoljno, ako tako razmišljate?
