Zaključivanje bez dokaza
Prekomerna analiza neke situacije, bez dovoljno činjenica i dokaza zagarantovan je način da se pripremite za katastrofu, da je sami izazovete. Zaključujete da ste nesposobni, da vas neko drugi sabotira, da su okolnosti krive, da nemate dovoljno nečega, da biste uspeli. Na osnovu čega? Kada biste to proanalizirali, pronašli biste strah od neuspeha (pa je bolje i ne pokušavati), ili od uspeha (pa je bolje podbaciti i potvrditi svoje uverenje, jer onda ste bar u nečemu u pravu).
Ne radite ono što govorite da morate i da bi trebalo da uradite
Kad izgovorite da nešto treba da uradite i da znate da biste stvarno morali da nešto preduzmete, stvarate u umu utisak da ste nešto učinili – eto, svesni ste da treba nešto da preduzmete. Ali to nikako ne preduzimate, jer, u suštini to ne želite. Da biste popravili ovu kognitivnu distorziju (izbacili virus iz softvera), zamenite “treba” i “moram” sa “želim”. Kada nešto želite, onda oslobađate sebe krivice za nešto što morate, a ne činite – lakše je ispuniti želju, nego prinudu, jer uz želju dolazi odgovornost za svoje postupke i akcije.
Etiketiranje
Označavate sebe i druge kao glupe, brzoplete, nesposobne – niko nije sve vreme delotvoran, fokusiran, uspešan, pametan i promišljen. Ni vi, ni drugi. Umesto da odmah otpisujete svoje saradnike i oduzimate sebi vrednost, upotrebite saosećajnost i velikodušnost. Propusti i proklizavanja se stalno dešavaju, dakle, treba ih uzeti u obzir i dati šansu da se isprave.
Postoje i razne druge kognitivne distorzije, ali ovo su najčešće, na putu ka ostvarivanju ambicija i građenju karijere. Recept za njihovo smanjenje jeste osvešćivanje i prepoznavanje – kada ih izdvojite i uočite kao problem, onda možete razumeti šta ih uzrokuje i pronaći način da ih ublažite i prevaziđete.
Naslovna fotografija: instagram.com/janis_danner
Brankica Milošević
