Izgubljenost
Jednom kad kreneš u nepoznato, osećanje dezorijentisanosti i izgubljenosti sretaćeš na svom putu češće nego išta drugo. Tolika količina novih informacija i znanja koja te upućuju da stvari posmatraš iz perspektive koju još nisi uvežbao i tumačiš na način koji još nisi usvojio, osećaćeš se kao da si non-stop u prvom razredu i nikako da naučiš azbuku, pa da najzad pređeš na sricanje svih tih tekstova koje prvo treba da iščitaš, pa tek onda da pokušaš da razumeš. Sve nekako kapiraš intuitivno, ali to ti nije dovoljno, jer korišćenje tog instrumenta još nisi uvežbao, a sve što jesi uvežbao – racionalizacija, logika, dedukcija – izgleda da u svetu duhovnosti uopšte nisu od koristi.
Neizvesnost
Na neizvesnost je teško navići se, ali to je normalno stanje – zato što je svaka potraga i put u nepoznato i neistraženo neizvestan, a svaka izvesnost koju poznaješ je zapravo neki oblik odsecanja od istine, ukopavanje u rutinu i zonu udobnosti, odbrana od straha. Straha od one jedine izvesne stvari, koja nas čeka na kraju, a to je smrt. U tom smislu, neizvesnost je definicija protoka životne i životvorne energije, one koja te budi, vodi i drži.
