Baveći se proučavanjem veze između inteligencije i ljudskog ponašanja i karakteristika, nauka je utvdila neke neočekivane faktore.
Loše raspoloženje
Australijski istraživač Joe Forgas utvrdio je da “teskoba i tuga poboljšavaju obradu informacija koje su potrebne za rešavanje zahtevnih problema i situacija”. Drugo istraživanje, sprovedeno na Columbia Business School utvrdilo je da sam čin mrštenja pomaže da ostanemo fokusirani i da bolje obraćamo pažnju na detalje kad smo namršteni. Potreba da razumemo svoja osećanja i da sa njima izađemo na kraj svakako doprinose samospoznaji, a inteligentni ljudi bi trebalo da su opremljeniji za ovaj zahtevan zadatak.
Ekscentričnost
Ekscentričnost je teško izmeriti i definisati, ali ekscentricima se mogu smatrati oni čije neobično ponašanje odudara od društvenih normi, a pri tom nije opasno po društvo. Neki dokazi ukazuju na to da su kreativni intelektualaci skloni ekscentričnosti i da je ekscentričnost takođe odlika mnogih cenjenih naučnika. Iako ne postoje neki zvanični naučni radovi koji povezuju ekscentričnost i inteligenciju, dovoljno je reći Nikola Tesla i Albert Ajnštajn.