Nije teško biti srećan – samo treba otvoriti srce i um i prigrliti sve što dolazi. I pritom treba koristiti svest o tome da sreća nije neko trajno stanje, u kome te ništa ne dotiče, ne uznemirava i ne pogađa. Ali, sreća jeste primarno unutrašnje stanje, onaj centar stabilnosti i uverenja da je život vredan življenja, koji je prisutan i usred tuge i bola. Ni srećni ljudi nisu stalno srećni, ali su stalno svesni da nisu nesrećni i da će ponovo biti srećni sutra, ako danas nisu. Takođe, sreća nije neko ekstatično stanje – osim kad jeste, a tada kratko traje, jer je intenzivno i iscrpljujuće. Ono što nazivaš srećom i za čim težiš, jeste stanje istrajnog zadovoljstva sobom i svojim životom, a to stanje se praktikuje. Kroz ljubav prema sebi, kroz oplemenjujuće interakcije i sadržaje, kroz opuštanje i življenje u sadašnjem trenutku, kroz prihvatanje, razumevanje, toleranciju, opraštanje, otpuštanje…
Nije lako biti srećan – mada smo na početku rekli da nije teško – jer to “samo” što treba da uradiš sa svojim umom i srcem je da naučiš i uvedeš određene stvari u dnevnu praksu. Evo kako.
Prestani da se trudiš da dostigneš sreću
Ne možeš da juriš sreću kad si u stanju borbe, odbrane i ugroženosti, kada si pod nabojem i osećaš se loše. Ne možeš tek tako prestati da se osećaš nesrećno, izgubljeno, nevoljeno, neuspešno, besmisleno i da počneš da osećaš sve suprotno. Prvo treba da se vratiš u nulto stanje. Dakle, prestani da se opireš bolu i traumi i prestani da pokušavaš da postigneš stanje sreće. Radi na tome da umiriš svoj um i da prihvatiš svoja osećanja. Sreća nije nešto za čim se traga i juri i što se naporom doseže. Sreća je tvoje prirodno stanje, do koga ćeš dođi kad raščistiš sve ono neprirodno, ono što sputava i opterećuje tvoj um i tvoje srce i drži tvoje biće pod ključem, poput sužnja. Oslobađanje od tereta dolazi kroz prihvatanje i svesnost. Ne opiri se nesreći, dozvoli mislima, osećanjima i iskustvima da dolaze i smenjuju se. I samo ih prati.
