Zvuči poznato, zar ne? Verovatno bi mogao da produžiš ovu listu nesigurnosti i potajnih maštanja i da završiš sasvim ozlojeđen zbog svog kukavičluka i nespremnosti da rizikuješ. Svi ovi oblici nesigurnosti (i oni koje bi mogao da dodaš) imaju nešto zajedničko – neizvestan ishod. Nemaš pojma kako bi se završilo ono u šta bi uleteo donoseći odluku da se ipak oprobaš i ne možeš da vidiš pozitivan ishod, lakše ti je da zamisliš propast i poniženje. Dakle, ta otrovna neizvesnost nije samo to što ne znaš da li će se stvari dobro okončati, nego što je sasvim neizvesno da postoje šanse da se sve odvija dobro i onako kako želiš. I zato što si obeshrabren u samom startu (loš ishod je za tebe verovatniji) ne uspevaš da se pokreneš i izađeš iz zone komfora.
A sve je u stavu. Ne da oni koji se odvažuju imaju veće šanse nego ti, nego oni lakše zamišljaju pozitivne ishode – o negativnim ne žele ni da razmišljaju. Možda su hazarderi, možda su nepromišljeni i impulsivni, ali se odvažuju, jer veruju u sebe, veruju da zaslužuju dobre i bolje stvari i da samo treba da posegnu za njima. Kad ih gledaš kako srljaju, možeš da vidiš i kako uspevaju, ali i kako greše i propadaju. Jer stav ne garantuje uspeh, samo obezbeđuje početnu snagu za neki poduhvat. Oni koji su pokušali, imaju iskustvo – znaju da su u stanju da pokušaju, a kad im ne uspe, znaju da nije kraj sveta i spremni su da pokušaju ponovo. Nekako su žilaviji i opremljeniji za preživljavanje nego ti, koji nisi ni pokušao, nisi ni oprobao svoju snagu, nisi ispitao u praksi, ojačao ili promenio svoja uverenja. Vrtiš se u krug, dok se život dešava drugima – i onima koji uspeju i onima koji propadnu u pokušaju. I jedni i drugi napreduju, koriste prilike, stvaraju prilike, daju sebi šansu da iskuse i oprobaju to nešto nepoznato, usuđuju se da krenu u susret neizvesnosti i da se suoče sa onim što će im doneti.
