Osećaš se kao da se vrtiš u krug, ili kao da si zaglavljen i nikako da kreneš napred. Šta god uradiš, vraćaš se na nešto što si već uradio, što nisi prevazišao, što ti ne dozvoljava da napreduješ u životu i ličnom razvoju. Kad tapkaš u mestu, to je zato što si neke korake preskočio, a neke nisi ni napravio, a da toga možda uopšte nisi svestan.
Osećaš se kao žrtva života
Svi imamo za sobom grozne periode, strašne stvari koje su nam se desile i koje smo preživeli što smo bolje umeli. Te stvari su u najvećoj meri uticale na tvoj život, ali kako si ti primio taj uticaj? Da li si postao ogorčen, malodušan, trajno emotivno oštećen, nepoverljiv i distanciran? Možda zvuči čudno, ali to je daleko lakše nego zauzeti stav učenika života, koji u teškim periodima i bolnim situacijama vidi lekcije i izazove koje treba da shvati, savlada i prevaziđe. Ako nisi junak svog života, onda si žrtva i ako stalno razmišljaš o tome šta si sve pogrešio, kako te je sve život oštetio i zakinuo, nećeš uspeti da promeniš perspektivu i zapitaš se šta si iz toga naučio i na koji način si postao bolji, mudriji, svesniji. Prigrli svoje greške i bolove, nastoj da oprostiš sebi i drugima, pa ćeš se osloboditi emotivnih i psiholoških blokada koje te drže u mestu.
