Poznato je da talenat nije dovoljan i da je neophodna posvećenost, rad, izgaranje i usavršavanje – sa tim nemaš nikakav problem. Međutim, ako se osećaš sputano iznutra, ako ne uspevaš da iskažeš svoj talenat adekvatno i ostaješ u nivou proseka umesto da zablistaš i izdvojiš se, možda se radi o preprekama u tebi samom.
Ne umeš da odbiješ ponude koje ti ne odgovaraju
Planirao si da provedeš vikend kreativno – da sviraš, slikaš, pišeš, praviš nešto (šta god je ono u čemu najbolje ispoljavaš svoju kreativnost), da slušaš omiljenu muziku, pogledaš neki inspirativan film. Čak si pripremio i omiljenu hranu i piće i potpuno se spremio da uživaš u tome što ćeš natenane moći da radiš ono što te ispunjava, sam sa sobom. Ali, stiže primamljiv poziv – košarka, bleja, pivo sa ortacima. Zapravo, poziv uopšte nije primamljiv, jer se tebi to ne radi, isplanirao si svoje vreme i odmah si se iznervirao, jer si društvu već bio nagovestio da imaš neke planove. Odbijaš, oni te nagovaraju. Šta ti fali par sati da se družiš sa ekipom, pa posle nastavi sa svojim planovima? Pristaješ, besan. Na njih što te ne poštuju i što tačno znaju da samo treba da te mole i nagovaraju i na sebe što si odmah znao da će te nagovoriti, jer to se uvek tako odvija. Ne možeš da očekuješ da će drugi poštovati tvoje vreme i planove, ako ih ti sam ne poštuješ. Da, par sati tokom jednog vikenda, to nije ništa – ali to je rušenje tvog koncepta, tvojih odluka, formiranje stanja uma u kome se posvećenost i namere obezvređuju, u kome ono što je tebi važno nije prioritet. Da li bi se ortaci stvarno naljutili i ne bi te zvali sledeći put, da si istrajao u odbijanju? Sigurno ne bi. A možda bi naučili da tvoja reč ima snagu karaktera, pa bi prestali da te ubeđuju kad nešto nećeš. Zapitaj se da li se osećaš krivim što radiš nešto samo za sebe i da li ti je zapravo neprijatno da budeš sam, pokušaj da shvatiš iz kog dela tebe to dolazi.
