Sam sebe cenzurišeš
Umesto da se potpuno predaš onome što radiš i da slediš svoj kreativni impuls, da nastojiš da izraziš svoju ideju najbolje što možeš, ti pokušavaš da vidiš i proceniš svoj rad očima posmatrača. Kome će ovo uopšte da se sviđa? Suviše je glupo. Suviše je simbolično, neće da shvate. Ovo je suviše šokantno. Ovo može da razume samo mali broj ljudi. Dopuni sam, sigurno raspolažeš ogromnim arsenalom ovakvih autocenzurišućih rečenica. Pokušavaš da kritički posmatraš svoj rad, da pretpostaviš šta je ono što će se ljudima dopasti i da odbaciš ono što misliš da neće – tvoja kreativnost nastoji da se prilagodi oceni (ili osudi) koju zamišljaš da će drugi imati u odnosu na tvoj rad. Zaboravljaš na snagu autentičnosti i vere u sebe. Autentično delo, makar zaista bilo totalni autsajder u trci za komercijalnim uspehom, sadrži istinu, koju će njegovi konzumenti, pa makar i malobrojni, sigurno prepoznati i ceniti. Osim toga, stvaraoci su dužni da utiču na opšteprihvaćena merila, da im se suprotstavljaju, da pomeraju granice i izazivaju javnost. A pre svega, kad iznosiš svoju istinu, u bilo kom kreativnom obliku, ti ispunjavaš svoju dušu i pronalaziš smisao svog života.
Nastojiš da se uklopiš
Vidiš, to je moguće. Ali samo na jedan način – sa punim integritetom, samopouzdanjem i samopoštovanjem nametneš se okolini, takav kakav si. Ne praviš ustupke, ne pokušavaš nikome da se dopadneš, ne nastojiš da dobiješ odobrenje, validaciju, potvrdu svojih vrednosti od proseka koji nadilaziš i samouvereno živiš na svoj način, radeći pri tom sve isto što i sav normalan svet koji se stara za svoju egzistenciju, zasniva porodice, ulazi u emotivne odnose, živi i radi. To što se tvoj način života ne uklapa u standarde, što ti više ceniš neke stvari koje drugi slabo primećuju, a ne ceniš dovoljno ono što je njima najvažnije – to je jaz koji treba da postoji između tebe i okoline. Nije tvoje da se pružaš preko i da pokušavaš da tamponiraš i ublažiš razlike koje te dele od običnog sveta. Tvoje je da budeš to što jesi i da budeš svestan da si nekima totalno neprihvatljiv, a nekima baš zanimljiv, nekima smešan i čudan, a neke zastrašuješ. Dokle god nema ravnodušnih, ti svojom ličnošću reprezentuješ svoje delo na najbolji način. I to je tvoj posao. Kad uspeš da ga obavljaš kako treba, otkrivaš da te okolina na neki način ceni – možda zaziru od tebe ili stalno očekuju da ih nečim iznenadiš ili zabaviš, a to je način na koji ti govore da si prihvaćen, iako se razlikuješ. Možda rizikuješ da budeš klovn i dvorska luda, ali u tim ulogama leži ogromna sloboda izražavanja i potencijal samoostvarenja.
