Porodična osećanja koja TREBA da iskusite u životu

Osećaj kad prvi put držite u rukama svoje novorođenče

Ah, velika je verovatnoća da ćete krajnje spontano ustuknuti kad neko pokuša da vam pruži novorođenče – obično to čine sestre, prilikom otpuštanaja mame i bebe iz porodilišta. Verujem da uživaju u izbezumljenim reakcijama novopečenih očeva i da sa naročitim zadovoljstvom insistiraju da tata uzme bebu, dok on očajno izgovara “kako ćuuuu, ali vidi kolicka jeee”. I to je taj osećaj – vi pružate ruke i prihvatate zamotuljak koji sadrži larvu nepoznatog bića sa smešnom starački zgužvanom facom, koja pocrveni kao paradajz, kad počne da se dere. Zar je to moje dete – pita se svaki otac, trudeći se da što bolje drži taj smotuljak životnog naboja i da pronađe na njemu nešto prepoznatljivo, nešto što bi mu pomoglo da se poveže sa malim vanzemaljcem. A onda beba pogleda u vas, ili vam ščepa prst, ili kine, ili počne da štuca, napravi balončić bezubim ustima, ma uvek uradi nešto zbog čega se totalno raznežite i uopšte ne znate šta vas je spopalo. Pridobila vas je i razoružala ta bespomoćnost malog stvora koji vam je poveren da ga štitite i čuvate i koji će se pred vašim očima razviti iz ljudske larve u svesno biće, sa kojom možete da komunicirate, da dajete i primate ljubav i nežnost – najveću koju možete da upoznate u životu. Sve to negde nejasno osećate kroz paniku, čuđenje, razočaranje (mislio sam da su bebe slatke) i potpunu zbunjenost, dok se sve u vama kovitla i ništa ne nalazi svoje mesto. A ovo je samo pokušaj opisivanja. Kad se budete našli u ovoj situaciji, zamolite nekog da vas slika ili snimi, jer ćete inače propustiti taj izraz lica, kome se strpljivo smeškaju svi oko vas, kao da znaju nešto što vi ne znate. Pa, ne znate kakvu ste facu složili!

Kad prvi put uzmete u ruke svoje unuče

Jasno da tek to ne možete da zamislite. Ali setićete se svega što ste osećali kad ste prvi put držali svoje dete, a posle sveg životnog iskustva, sada kad je vaše dete svoj čovek, koji ima svoje dete, a vaše unučete, gledaćete u taj smotuljak sa ogromnim razumevanjem, sa malo zavisti i strepnje. Pomislićete kako ćete valjda dovoljno dugo živeti, da vidite kako i ovaj mali marsovac postaje svoje ljudsko biće.