Poricanje i negiranje predstavljaju veliki deo ljudskog iskustva, ali to nije uvek negativno, kao što deluje. Poricanje vam kupuje vreme, da se saberete i pripremite za suočavanje sa realnošću, kad budete spremni. Možda vam svi govore da vam te košulje grozno stoje, ili da treba da regulište kilažu i da se aktivirate, ali vi ćete odbiti da vidite sebe njihovim očima, ako niste spremni da prihvatite kritiku. Istina je da istina oslobađa (od iluzija, pre svega) ali je istina i da nam poricanje obezbeđuje tampon zonu, koja nam je potrebna da bismo sačuvali nerve, samopoštovanje i slobodu odlučivanja. Evo kako poricanje i negiranje doprinose našoj stabilnsoti.
Negiranja u praktičnoj svakodnevici svakako poznajete – ignorišete račune koji se gomilaju; niste zadovoljni sobom, ali ništa ne preduzimate da se promenite; nije vam dobro, ali samo nastavljate dalje i ne idete kod lekara… Poricanje vam omogućava da podesite svoju svest na nižu ili višu frekvenciju – tamo gde se emotivno nalazite u tom trenutku i gde vam je potrebno da budete. Ovo je jedinstvena prilika, kreirana za ljudsku vrstu – da mentalno zakorači unazad i udalji se od problema i da se njima bavi kasnije, kad za to dođe vreme – kad se emotivno nađe u poziciji da se nosi sa problemima. Ponekad jednostavno ne možete ništa da učinite, iako je to nešto što ste do sada puno puta učinili, ali prosto, ne možete ni toliko, ni najamnje, ni najosnovnije. Onda poričete prisustvo problema, dok se ne osnažite i ne nađete u položaju da ih rešavate. Ponekad smo spremni da prođemo kroz period anksioznosti i depresije, da bismo se našli u poziciji da se suočimo sa problemom. Ali sve što rešavamo i prevazilazimo, uspevamo samo onda kad smo spremni i onako kako smo u tom trenutku u stanju. Jer ni jednog trenutka ne možemo da budemo neko drugi, hrabriji, preduzimljiviji, borbeniji – sa stvarima možemo da se suočavamo samo na svoj sopstveni način, u odgovarajućem trenutku.
