Moral
Znate ono: “Kad smo kod morala, morala sam.” Haha, gotivno, je l’ da? Ludaci su duboko moralni, ali oni moral izjednačavaju sa istinom, a ne sa nekakvom uzvišenom predstavom o tome kako čovek obuzdava sebe i kažnjava svoje slabosti, dok ne postane svetac. Istina je iznad morala. Jer kad nešto moraš, jer osećaš da moraš, jer je to tvoja trenutna istina, lagaćeš, varaćeš, krašćeš, ubijaćeš. I ako već nisi načisto sa sobom da si lud, poludećeš od toga, sigurno. Ali na onaj drugi način. Progutaće te mračna strana ludila. U suštini, duboko moralan ludak zna da je moral krhka instalacija, povezana sa egom, koji je potrebno dobro izgaziti i razgaziti, da bi stekao elastičnost i prilagodio se mudrosti ludila i to saznanje mu pomaže da se izbori sa situacijama primoranosti, da se ne primi na moranje i da kreativnim otklonom karakterističnim za crveno ludilo, pronađe izbor nemoranja.
Mudrost
Mudraci koje viđate u filmovima, likovi koji predstavaljaju mudrace u literaturi, uglavnom su otkačeni. Oni se ponašaju na sebi svojstven način i potpuno različito od svih ostalih i uopšte nisu zabrinuti zbog toga što ih drugi zabrinuto posmatraju i očekuju neka objašnjenja i nerviraju se što ne razumeju objašnjenja koja dobijaju. Oni su obično i čarobnjaci, magovi, ratnici, sluge neke moći, koja je usmerena ka dobrobiti čovečanstva i često moraju da donose vrlo gadne odluke, koje se tiču života i smrti. I često se baš grozno osećaju što su doneli odluke koje su doneli. Svesni posledica svojih dela, mudraci ostaju smerni i ponizni pred silom kojoj služe, jer znaju da iz više perspektive, u kojoj su u igri svrha, smisao, život, kosmos, to kako se oni osećaju uopšte nema nikakve veze. Važno je da čine ono što je neophodno, najbolje što umeju.
