Uspeh je zastrašujuća stvar. On obavezuje. Kad jednom počneš da postaješ uspešan, posle više nikad ne možeš da odbaciš odgovornost, da okriviš nekog drugog zato što ti nešto ne ide, da se služiš linijom manjeg otpora i da nalaziš uobičajene izgovore za svoje slabosti.
I zato ne treba da se plašiš neuspeha. To je lažan strah. Budi čovek, odbaci ga i priznaj sebi da je uspeh ono što te plaši. Šta god ti sam shvatao kao uspeh. Makar tvoj model uspeha bio komšija sumnjive reputacije, koji vozi džip, nosi kajle oko vrata i deluje opasno. Da li ti možeš da budeš takav čovek? Imaš li potrebne kvalitete? Da li bi mogao da nekome gurneš cev pištolja u usta i da ga nateraš da premre od straha? Dobro, to je suviše radikalno, ali to je isto kao pitanje da li bi mogao da naučiš tri strana jezika i da sviraš klavir i da plešeš – da li imaš te kapacitete? Koncentraciju, upornost, svest o tome šta hoćeš i zašto ti je to važno, upornost i bar malo osećaja za ritam.
